ПОРЕД ГРОБА

ПОРЕД ГРОБА Писац: Мита Поповић

---

     ПОРЕД ГРОБА
            
Поред гроба стојим,
   Поред гроба стара;
Лахорић се с меком
   Травом разговара.

Ветрићи се лаки
   Удварању дали,
А по гробу млади
   Цвети расцветали.

Узбра један цветак —
   Да диван је био!
На лицу му драги
   Камен треперио.

Осу му се мирис,
   Те ме чисто опи,
А срце у груди
   Стаде да се топи.

Хај! ма ко би знао —
   Бијах уздануо —
Из каквог је кивног
   Срца изникнуо!

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 132 године.