ПОРЕД ГРОБА
Поред гроба стојим,
Поред гроба стара;
Лахорић се с меком
Травом разговара.
Ветрићи се лаки
Удварању дали,
А по гробу млади
Цвети расцветали.
Узбра један цветак —
Да диван је био!
На лицу му драги
Камен треперио.
Осу му се мирис,
Те ме чисто опи,
А срце у груди
Стаде да се топи.
Хај! ма ко би знао —
Бијах уздануо —
Из каквог је кивног
Срца изникнуо!
