PORED GROBA
Pored groba stojim,
Pored groba stara;
Lahorić se s mekom
Travom razgovara.
Vetrići se laki
Udvaranju dali,
A po grobu mladi
Cveti rascvetali.
Uzbra jedan cvetak —
Da divan je bio!
Na licu mu dragi
Kamen treperio.
Osu mu se miris,
Te me čisto opi,
A srce u grudi
Stade da se topi.
Haj! ma ko bi znao —
Bijah uzdanuo —
Iz kakvog je kivnog
Srca izniknuo!
