ПЕВАЧИЦИ

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ПЕВАЧИЦИ
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




     ПЕВАЧИЦИ
          
Девојчице, српска ћери,
Ко те роди? од куда си?
Ил' од куда они звучни,
Они дивни твоји гласи?

Седио сам крај потока,
Још у доба лепих снова —
Слушао сам лаке вале:
Ситна звона бисерова.

И био сам, лутао сам
По зеденој чарној гори,
Кад њезино нежно срце,
Сетан славуј, пева зори.

Ал' овака чиста гласа,
Што се тако к срцу лепи,
Још никада чуо нисам,
До са уста твоји лепи.

Оживиће о јесени
Вели цветак, кад те чује,
Помислиће, да му опет
Јаран-славуј прижељкује.

Певај, ћерко безазленко!
Пуштај слатке гласе твоје;
Тек у гори немој никад
Да запеваш, чедо моје!

Као негда Обилића
Би те вила устрелила,
Како би и опет она
Певачица прва била!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.