PEVAČICI
Devojčice, srpska ćeri,
Ko te rodi? od kuda si?
Il' od kuda oni zvučni,
Oni divni tvoji glasi?
Sedio sam kraj potoka,
Još u doba lepih snova —
Slušao sam lake vale:
Sitna zvona biserova.
I bio sam, lutao sam
Po zedenoj čarnoj gori,
Kad njezino nežno srce,
Setan slavuj, peva zori.
Al' ovaka čista glasa,
Što se tako k srcu lepi,
Još nikada čuo nisam,
Do sa usta tvoji lepi.
Oživiće o jeseni
Veli cvetak, kad te čuje,
Pomisliće, da mu opet
Jaran-slavuj priželjkuje.
Pevaj, ćerko bezazlenko!
Puštaj slatke glase tvoje;
Tek u gori nemoj nikad
Da zapevaš, čedo moje!
Kao negda Obilića
Bi te vila ustrelila,
Kako bi i opet ona
Pevačica prva bila!
