О Држави
Да бисмо разумевали политику, морамо разумевати психологију. »Какви су људи, такве су и државе« (575); »колико има врста људи, толико има и врста устава... устави настају из моралне природе људи који живе у држави ...« (544); држава је онаква каква је зато што су њени грађани онакви какви су. Отуда, не можемо се надати никаквим бољим државама докле год не буде бољих људи; дотле све промене баш битне ствари неће променити.
Као што је при практичном и личном делању потребно да пожудом, иако јој осећање даје топлоту, управља ум, тако би се и у савршеној држави индустријске моћи бавиле производњом, али не би смеле владати; војничке моћи давале би одбрану, али исто тако не би смеле владати; а снаге сазнања, наука и уметности биле би храњене и брањене, и оне би управљале. Без сазнања које управља народ би био неуређена гомила, као помућене пожуде; народом је потребно да управљају философи, као што је пожудама потребно сазнање које даје светлост. Слом настаје онда када трговци, чија срца покреће новац и благо, постају владари (434), или кад генерали уз помоћ својих војски доносе војничке диктатуре. Добављач врши свој најбољи посао на привредном пољу, ратник у бици; овима најмање припадају јавне службе, јер у њиховим грубим рукама политика пада испод нивоа државничке уметности. Владавина је наука и уметност која изискује целога човека и дуго припремање. Само краљ-филозоф позван је да управља једним народом. »Докле год философи не постану краљеви, или док се садашњи такозвани краљеви и властодршци не предају истинском и темељном филозофирању, и док се у једно не стопи то двоје, политичка моћ н филозофија... све дотле неће моћи зла да се ослободе државе, а ако добро видим, ни људски род уошпте« (473). То је завршни камен у Платоновој мисленој грађевини.
Са духовима који су одрасли без притиска, и са телима која су ојачана спортом и сваковрсним вежбама y чистом ваздуху, наша идеална држава имала би сигурну психолошку и физиолошку основу, довољно широку за сваку могућност и сваки развитак. Али, мора се створити и једна морална основа, чланови заједнице морају чинити јединство; они се морају научити да се узајамно допуњују, и да буду дужни да једни с другима одржавају извесне пријатељске везе. Међутим, како ћемо људе који су од природе среброљубиви, завидни, свадљиви, и чулни, приволети на то да се учтиво понашају? Да ли свуда присутном батином полиције? То је груба, скупа, и изазивачка метода. Има бољи пут, a тај се састоји у томе да се као светиња утврди то да моралне претпоставке заједнице вуку своје порекло од једне натприродне моћи. Морамо имати религију.
Платон је уверен да народ не може бити велик докле год не верује y бога.