O Državi

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Platon

Da bismo razumevali politiku, moramo razumevati psihologiju. »Kakvi su ljudi, takve su i države« (575); »koliko ima vrsta ljudi, toliko ima i vrsta ustava... ustavi nastaju iz moralne prirode ljudi koji žive u državi ...« (544); država je onakva kakva je zato što su njeni građani onakvi kakvi su. Otuda, ne možemo se nadati nikakvim boljim državama dokle god ne bude boljih ljudi; dotle sve promene baš bitne stvari neće promeniti.

Kao što je pri praktičnom i ličnom delanju potrebno da požudom, iako joj osećanje daje toplotu, upravlja um, tako bi se i u savršenoj državi industrijske moći bavile proizvodnjom, ali ne bi smele vladati; vojničke moći davale bi odbranu, ali isto tako ne bi smele vladati; a snage saznanja, nauka i umetnosti bile bi hranjene i branjene, i one bi upravljale. Bez saznanja koje upravlja narod bi bio neuređena gomila, kao pomućene požude; narodom je potrebno da upravljaju filosofi, kao što je požudama potrebno saznanje koje daje svetlost. Slom nastaje onda kada trgovci, čija srca pokreće novac i blago, postaju vladari (434), ili kad generali uz pomoć svojih vojski donose vojničke diktature. Dobavljač vrši svoj najbolji posao na privrednom polju, ratnik u bici; ovima najmanje pripadaju javne službe, jer u njihovim grubim rukama politika pada ispod nivoa državničke umetnosti. Vladavina je nauka i umetnost koja iziskuje celoga čoveka i dugo pripremanje. Samo kralj-filozof pozvan je da upravlja jednim narodom. »Dokle god filosofi ne postanu kraljevi, ili dok se sadašnji takozvani kraljevi i vlastodršci ne predaju istinskom i temeljnom filozofiranju, i dok se u jedno ne stopi to dvoje, politička moć n filozofija... sve dotle neće moći zla da se oslobode države, a ako dobro vidim, ni ljudski rod uošpte« (473). To je završni kamen u Platonovoj mislenoj građevini.

Sa duhovima koji su odrasli bez pritiska, i sa telima koja su ojačana sportom i svakovrsnim vežbama y čistom vazduhu, naša idealna država imala bi sigurnu psihološku i fiziološku osnovu, dovoljno široku za svaku mogućnost i svaki razvitak. Ali, mora se stvoriti i jedna moralna osnova, članovi zajednice moraju činiti jedinstvo; oni se moraju naučiti da se uzajamno dopunjuju, i da budu dužni da jedni s drugima održavaju izvesne prijateljske veze. Međutim, kako ćemo ljude koji su od prirode srebroljubivi, zavidni, svadljivi, i čulni, privoleti na to da se učtivo ponašaju? Da li svuda prisutnom batinom policije? To je gruba, skupa, i izazivačka metoda. Ima bolji put, a taj se sastoji u tome da se kao svetinja utvrdi to da moralne pretpostavke zajednice vuku svoje poreklo od jedne natprirodne moći. Moramo imati religiju.

Platon je uveren da narod ne može biti velik dokle god ne veruje y boga.