Религија

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Религија
Писац: Милутин Бојић



Религија



Не! Не дајте уму да господар буде!

Он се свему смеје сатански и стравно

И распарчан блуди попут голе луде

И раздрљив мрце цери се огавно.


Са детињским смехом слуша тмулу лупу

Иструлих лубања и пуст цвокот зуба;

Док му висе груди и мре снага груба,

Са похлепом стеже зарђалу купу.


И густ отров пије пун трулежи смрадне,

И то зове пивом што истином поји.

А кад ледна слана изненада падне,

Нем, смућен, лешине по пепелу броји.


О, пусти да звезде иду својим током.

Нека мру небеса и сунца се гасе!

Не бешчасти небо поганичким оком:

Ти незнаш реч Вечност, не појмиш му гласе.


Усамљен на жалу спрженом и голом,

Где говори талас и где олуј риче,

Или јужни ветар игра се тополом,

Или гладан галеб изнад стена криче,


О, ту слушај Бога, а уму се цери

Што јауче болно гласом црног Јуде:

Тад се срце клања једној новој вери,

Тад љубав и мржња свој му венац нуде.


Не, не дајте уму да господар буде!


1911


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.