Опет срце побеђено...
| Опет срце побеђено... (Wieder ist das Herz bezwungen) (1844) Писац: Хајнрих Хајне, преводилац: Стојан Новаковић |
Опет срце побеђено,
Спурила се срдња пуста;
Опет нежних осећаја
Месец Мај ми створи тушта.
Јутро, вече опет наглим
Куд најживље крсте стазе;
Опет мотре моје
Своју лепу да упазе!
Крај зелене опет реке
И на мосту опет стојим —
Ах, проћи ће, можда она,
Спазиће ме оком својим.
Где водопад хучи, чујем
Нарицање опет ти’о,
Разбира се срце моје,
Шта је жубор говорио.
Опет стазам’ забаченим
Залут’о сам занет собом,
А тичице с’ у шумарци
Подругују заљубљеном!
Извор
[уреди]1865. Вила. Година прва, број 42, стр. 511-512.