Ноћ (2)

←Утеха (Када за гором...)

Ноћ Писац: Милета Јакшић

Потпуно различита песма од Ноћ из циклуса „Летње ноћи“

Откуд долазиш, разблудна ноћи,
Те влагом мире твоје тамне власи?
Да ли из хладних струја океана,
Где си пламен летњег дана
Провела на груди
Воденог духа? —
И сад се дижеш... у твојој коси
Горе корали, сија се бисерје,
Ризе су твоје обливене
Светлошћу благом и дахом морске траве
И груди мирисаве
Росне и меке
К’о лабудово паперје...

Заштитнице добра!
Љубавник се теби клања
А ти га благосиљаш
Сањива, уморна од миловања...
Ноћи! Не тони скоро у морске струје,
Јер ја љубим
Под твојим окриљем благим.
Злато ми спава на руци,
Драга ми спава, склопила је очи...
Продужи власт, ноћи чаробна. —
Ах, скоро ће зора доћи,
Већ душу јутарњи лахори
И ја нећу моћи
Поцрпсти богатство сласти
Којим су препуњене
Усне и груди њене.

Извор

• Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 511-512

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.