Ноћ (Милета Јакшић)

←Ноћ на реци

Ноћ Писац: Милета Јакшић

Ноћна тајна→

Ноћ дубока... поноћ као гробље мукла,
Из белог облака ко̑ бледа светиња
Месец је расипо̑ жалостиву светлост —
Мир је... глуво доба, доба аветиња̑.

Излазити тада са̑м тек полубудан,
Поведен нагоном бледог месечара,
Кaо сенка ући међу тихе сени,
У збор тајанствени поноћних утвара —

То је подићи се над овим животом,
Све земно од себе као прах отрести,
Тихо коракнути на међе вечности,
Примити садржај нове једне свести

И тек се нејасно сећати живота —
Кад с врхунца снова, далеке висине,
Над прошлошћу лежи твоја бледа мисо̑
Ко̑ студена зрака мртве месечине.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 51

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 88 година.