Утеха (Када за гором...)

←Живот (2)

Утеха Писац: Милета Јакшић

Не могу ти рећи→

Када за гором
Месец задрема,
Оглуви шума
Славуја нема.

Долине муче,
Планина снива,
Дубока сенка
Земљу покрива,

Сумрачно горе
Гледају на те
Звезде те немим
Погледом прате, —

Ти сам останеш
У пустој тами,
Мрак те обгрли
Ноћ те осами...

Мира ти не да
Осећај неки,
Узнемири те
Спомен далеки

Споменеш прошлост
С тајним уздахом
А на будућност
Мислиш са страхом

Бол ти на очи
Сузе гомила,
А на будућност
Мислиш са страхом

Па те милује,
Теши, облета,
Тајне ти шапће
Из другог света:

То су утваре,
Поноћне сени,
Блудећи дуси,
Дуси блажени: —

Они те теше
У глуво доба
С тихим блаженством
Смрти и гроба.

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 38

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.