Новаковић Грујо
|
Напомене
Извор: Шкарић, бр. 19.
Певач: Аноним.
Мотив: избегнут инцест непознатих сродника.
Варијанте: Крстић, Индекс мотива, М 2, 1, 2, 4, стр. 276.
Коментари: Песма спада у круг баладично-новелистичких песама које Б. Н Путилов назива „историјским баладама“ (в. Н. Милошевић-Ђорђевић, Заједничка тематско-сижејна основа, 256-7). Уместо продаје љубе, коју као робињу откупљује њен рођени брат, сиже се прилагођава хајдучком контексту те јунак граби девојку из кола. Старија небеска знамења, или лична обележја јунака, овде су замењена препознавањем на нивоу вербалног исказа. На млађи слој „усменог“ певања указује и довођење Грујице у везу са Косовом, на коме Туркиње „дјевојке у колу играју“.
Мотиви „Едиповог и Електриног комплекса", односно инцеста и забране родоскврних односа и брачних веза између родитеља и деце, у усменој поезији ређи су од мотива инцеста и забране родоскврних веза између рођене браће и сестара. „У наведеним мотивима родоскрвних брачних веза између брата и сестре у Вуковим примерима несумњиво у основи налазимо елементе редуцираних архаичних форми друштвених односа који означавају рудименте првобитних облика људске породице, и то углавном у оним формама какве налазимо и у предањима и традицији других словенских народа и народа у свету.“ (Видосава Николић, „Едипов, Електрин и други родоскрвни комплекси у Вуковим записима и данашњем нашем народном стваралаштву“, Гласник Етнографског института, Х1-ХУ, 1962-1966, Београд 1969, 108)
Извор
Бошко Сувајџић, Епске песме о хајдуцима и ускоцима, антологија, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003., стр. 100-102.