Немања/55
| ←Двадесетпрви призор | Немања Писац: Јован Суботић ДВАДЕСЕТДРУГИ ПРИЗОР |
Двадесеттрећи призор→ |
ДВАДЕСЕТДРУГИ ПРИЗОР
Кнез Радивој долази са баном Степаном, Аном и Владиславом.
НЕМАЊА (опазивгаи га):
Добро дош’о из робства, војводо!
Какве с тобом госте ми доводиш?
(Позна Бана и Ану.)
Бане! Ано! О добро ми дошди!
(Кнезу Радивоју.)
А где си их наш’о, војеводо?
КНЕЗ РАДИВОЈ:
Заједно нас под стражом држаше.
Кад краљева војска бегат’ стаде,
Побегоше и наши чувари,
А ми онда куд ћемо, нег амо!
НЕМАЊА (к Бану):
Радуј ми се, јуначка старино!
Скоро ће те Босна попевати,
К’о што те је и прије певала.
Ако Бог да и срећа јуначка,
Сдободу ће наш јој мач донети.
БАН СТЕПАН (од радоста плаче).
НЕМАЊА (к Ани):
А чим тебе, Ано, да поздравим?
Ти си мени живот сачувала,
Твој је пост’о, зато ти га дајем!
Буд’ му навјек анђео хранитељ,
Ко што си му у тамници била.
АНА (метне руке на груди и дигне очи к небу)-
|