Nemanja/55
| ←Dvadesetprvi prizor | Nemanja Pisac: Jovan Subotić DVADESETDRUGI PRIZOR |
Dvadesettreći prizor→ |
DVADESETDRUGI PRIZOR
Knez Radivoj dolazi sa banom Stepanom, Anom i Vladislavom.
NEMANjA (opazivgai ga):
Dobro doš’o iz robstva, vojvodo!
Kakve s tobom goste mi dovodiš?
(Pozna Bana i Anu.)
Bane! Ano! O dobro mi došdi!
(Knezu Radivoju.)
A gde si ih naš’o, vojevodo?
KNEZ RADIVOJ:
Zajedno nas pod stražom držaše.
Kad kraljeva vojska begat’ stade,
Pobegoše i naši čuvari,
A mi onda kud ćemo, neg amo!
NEMANjA (k Banu):
Raduj mi se, junačka starino!
Skoro će te Bosna popevati,
K’o što te je i prije pevala.
Ako Bog da i sreća junačka,
Sdobodu će naš joj mač doneti.
BAN STEPAN (od radosta plače).
NEMANjA (k Ani):
A čim tebe, Ano, da pozdravim?
Ti si meni život sačuvala,
Tvoj je post’o, zato ti ga dajem!
Bud’ mu navjek anđeo hranitelj,
Ko što si mu u tamnici bila.
ANA (metne ruke na grudi i digne oči k nebu)-
|