Немања/2
| ←Први призор | Немања Писац: Јован Суботић ДРУГИ ПРИЗОР |
Трећи призор→ |
ДРУГИ ПРИЗОР
ВЛАДИСЛАВА (уђе брзо у собу, па стане на прозор):
Брже, да га видим са прозора,
Док се јоште с отцем разговара.
Несмедох га тамо погледати!
Ах! Лепши је од сваке девојке!
Врани коњу! Тако био мио
Господару и моме и твоме,
Ти не трчи, већ иди лагано
Макар да те оструга просеца,
Само да га мало дуже гледим.
Како дивно седи на коњицу,
Види с' да је рода господскога.
Мили отче! Јошт' га заговори;
Јошт', — јошт' — Оде! Само мало гледну
Амо горе, па прну к’о птица!
С Богом! (маше руком) С Богом! Ал’ ми скоро дођи,
(Брзо отвори прозор и гледи.)
Јер кад дођеш, бели дан доносиш,
А кад одеш, црну ноћ остављаш. —
Већ га нема, а ја јошт' га видим;
Лице му је овде (показујући на срце) уписано,
Па га видим и кад је далеко. —
Шта је, Боже, с отцем говорио?
О да б’ смела отца запитати!
Али не смем, а не бих ни могла,
На језику реч би ми умрла...
|