Nemanja/2
| ←Prvi prizor | Nemanja Pisac: Jovan Subotić DRUGI PRIZOR |
Treći prizor→ |
DRUGI PRIZOR
VLADISLAVA (uđe brzo u sobu, pa stane na prozor):
Brže, da ga vidim sa prozora,
Dok se jošte s otcem razgovara.
Nesmedoh ga tamo pogledati!
Ah! Lepši je od svake devojke!
Vrani konju! Tako bio mio
Gospodaru i mome i tvome,
Ti ne trči, već idi lagano
Makar da te ostruga proseca,
Samo da ga malo duže gledim.
Kako divno sedi na konjicu,
Vidi s' da je roda gospodskoga.
Mili otče! Jošt' ga zagovori;
Jošt', — jošt' — Ode! Samo malo glednu
Amo gore, pa prnu k’o ptica!
S Bogom! (maše rukom) S Bogom! Al’ mi skoro dođi,
(Brzo otvori prozor i gledi.)
Jer kad dođeš, beli dan donosiš,
A kad odeš, crnu noć ostavljaš. —
Već ga nema, a ja jošt' ga vidim;
Lice mu je ovde (pokazujući na srce) upisano,
Pa ga vidim i kad je daleko. —
Šta je, Bože, s otcem govorio?
O da b’ smela otca zapitati!
Ali ne smem, a ne bih ni mogla,
Na jeziku reč bi mi umrla...
|