Народне песме из Вражогрнца

Народне песме из Вражогрнца. Забележио Сегије Калчић. 27/1987, бр. 1, стр. (49)50-54.

СЕРГИЈЕ КАЛЧИЋ: РАСЛЕ ТИКВЕ НА БУЊИШТУ (НАРОДНЕ ПЕСМЕ И ПОСЛОВИЦЕ ИЗ ВРАЖОГРНЦА)[уреди]

     Народне песме и пословице, које су записане током последњих двадесетак година, само су део усменог стваралаштва Вражогрнчана. Треба споменути и велики број прича, легенди, здравица, шаљивих изрека, обредних песама и бајалица. Све је то чврсто везано за народне обичаје и живот људи овог села, па је тако један део овог духовног блага очуван до данашњих дана.
     Записане песме могле су се, до пре тридесетак година, чути на седељкама, прелима и мобама у току дугих зимских ноћи. Млађи нараштаји не знају за њих нити су их којом приликом могли чути. Памти их још само мали број осамдесетогодишњака. Поједине песме казивачи нису знали у целости, па је добар део ових песама записиван од више казивача. Казивачи су већином неписмени или полуписмени људи који су цео свој век од рођења провели везани за земљу или крај оваца.
     Млађи људи у Вражогрнцу данас певају само неколико најпопуларнијих песама у ретким приликама, на мебусеоским такмичењима, на којима је обавеза и неговање старих традиција из области духовног народног стваралаштва. Највероватнији разлог што је у Вражогрнцу до данашњих дана очуван овако мали број старинских песама је свакако тај што је градска музичка култура имала услова да допре веома рано до његовог становништва. Погодност за рани продор градске музичке културе је не само близина културног центра Тимочке крајине, Зајечара, већ и културна клима овог насеља у целости јер је, као што знамо, Вражогрнац и сам био током прошлог века среско место, а и почетком овог века спадао у ред сеоских варошица са доста развијеном чаршијом.
     Један део записаних песама су уствари варијанте већ познатих народних песама из других наших крајева, међутим, поједине су на доста завидном уметничком нивоу и очигледно су потпуније и квалитетније од већ познатих варијанти.
     Поједине од ових песама заслужују посебну пажњу за проучавање и због тога што садрже елементе из далеке словенске и балканске прошлости. Очигледан пример су две забележене песме, које су певане о Ђурђевдану. У њима се наслућује остатак старословенског обреда о богу Купалу.
     Код ретких песама које су везане за обреде, видно је не само то да су наследство прастарих обреда Словена већ и то да се у њима не појављују турцизми. У језичком погледу ове песме су веома занимљиве, јер су језички облици у деловима ових песама далеко „правилнији“ него у говорном језику Вражогрнчана што указује да их је донело досељеничко становништво (Динарци).
     Карактеристично је да међу записаним очуваним песмама највише има лирских - љубавних, као и то да нема епских песама. Најстарији казивачи се сећају само појединих делова епских песама, које су певане у овој средини негде до првог светског рата. Упамћени делови ових епских песама у многоме подсећају на оне из збирки Вука Караџића.
     Према сећањима казивача, већина ових песама певана је раније у два гласа, а то певање су углавном изводиле жене. У ретким приликама на мобама (бербама винограда или комишењима кукуруза), при надметању, певане су и колективно, али једногласно.
     Сем основне намере да се преостале очуване песме и пословице отргну од заборава и сачувају наредним поколењима ради озбиљнијих проучавања, ово је уједно и покушај да се широј јавности презентира један део онога што су становници овог села годинама надахнуто стварали или надограђивали и преносили с колена на колено.
     Народне пословице вражогрначког становништва забележене су у периоду од 1964. до 1984. године. Већину њих казивали су: Лоза Рашић (рођ. 1885), Славка Митић (рођ. 1913), Чедомир Кранчић (рођ. 1906), Станимир Рашковић (рођ. 1910), Сава Цоловић (рођ. 1926), Боривоје Ђурић (рођ. 1902) и Милош Миленовић (рођен 1898) године.
     Народне песме су забележене у истом периоду када и народне пословице. Песме су казивали: Боривоје Ђурић (рођен 1902) - бр. 12, Чедомир Кранчић (рођен 1906) - бр. 9, 11, 15; Славка Митић (рођена 1913) - бр. 4, 5, 10, 16, 19, 21, 25, 29, и 32, Лоза Рашић (1885-1964) бр. 1, 2, 3, 6, 7, 8, 14, 17, 18, 20, 22, 23, 24, 26, 27, 28, 30, 31,33, 34 и 35, Сава Цоловић (рођен 1926) - бр. 13 и 15.

Сергије Калчић: Расле Тикве На Буњишту (народне песме и пословице из Вражогрнца). 27/1987, бр. 1, стр. 49.

НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ВРАЖОГРНЦА[уреди]

Референце[уреди]