Narodne pesme iz Vražogrnca

Narodne pesme iz Vražogrnca. Zabeležio Segije Kalčić. 27/1987, br. 1, str. (49)50-54.

SERGIJE KALČIĆ: RASLE TIKVE NA BUNjIŠTU (NARODNE PESME I POSLOVICE IZ VRAŽOGRNCA)[uredi]

     Narodne pesme i poslovice, koje su zapisane tokom poslednjih dvadesetak godina, samo su deo usmenog stvaralaštva Vražogrnčana. Treba spomenuti i veliki broj priča, legendi, zdravica, šaljivih izreka, obrednih pesama i bajalica. Sve je to čvrsto vezano za narodne običaje i život ljudi ovog sela, pa je tako jedan deo ovog duhovnog blaga očuvan do današnjih dana.
     Zapisane pesme mogle su se, do pre tridesetak godina, čuti na sedeljkama, prelima i mobama u toku dugih zimskih noći. Mlađi naraštaji ne znaju za njih niti su ih kojom prilikom mogli čuti. Pamti ih još samo mali broj osamdesetogodišnjaka. Pojedine pesme kazivači nisu znali u celosti, pa je dobar deo ovih pesama zapisivan od više kazivača. Kazivači su većinom nepismeni ili polupismeni ljudi koji su ceo svoj vek od rođenja proveli vezani za zemlju ili kraj ovaca.
     Mlađi ljudi u Vražogrncu danas pevaju samo nekoliko najpopularnijih pesama u retkim prilikama, na mebuseoskim takmičenjima, na kojima je obaveza i negovanje starih tradicija iz oblasti duhovnog narodnog stvaralaštva. Najverovatniji razlog što je u Vražogrncu do današnjih dana očuvan ovako mali broj starinskih pesama je svakako taj što je gradska muzička kultura imala uslova da dopre veoma rano do njegovog stanovništva. Pogodnost za rani prodor gradske muzičke kulture je ne samo blizina kulturnog centra Timočke krajine, Zaječara, već i kulturna klima ovog naselja u celosti jer je, kao što znamo, Vražogrnac i sam bio tokom prošlog veka sresko mesto, a i početkom ovog veka spadao u red seoskih varošica sa dosta razvijenom čaršijom.
     Jedan deo zapisanih pesama su ustvari varijante već poznatih narodnih pesama iz drugih naših krajeva, međutim, pojedine su na dosta zavidnom umetničkom nivou i očigledno su potpunije i kvalitetnije od već poznatih varijanti.
     Pojedine od ovih pesama zaslužuju posebnu pažnju za proučavanje i zbog toga što sadrže elemente iz daleke slovenske i balkanske prošlosti. Očigledan primer su dve zabeležene pesme, koje su pevane o Đurđevdanu. U njima se naslućuje ostatak staroslovenskog obreda o bogu Kupalu.
     Kod retkih pesama koje su vezane za obrede, vidno je ne samo to da su nasledstvo prastarih obreda Slovena već i to da se u njima ne pojavljuju turcizmi. U jezičkom pogledu ove pesme su veoma zanimljive, jer su jezički oblici u delovima ovih pesama daleko „pravilniji“ nego u govornom jeziku Vražogrnčana što ukazuje da ih je donelo doseljeničko stanovništvo (Dinarci).
     Karakteristično je da među zapisanim očuvanim pesmama najviše ima lirskih - ljubavnih, kao i to da nema epskih pesama. Najstariji kazivači se sećaju samo pojedinih delova epskih pesama, koje su pevane u ovoj sredini negde do prvog svetskog rata. Upamćeni delovi ovih epskih pesama u mnogome podsećaju na one iz zbirki Vuka Karadžića.
     Prema sećanjima kazivača, većina ovih pesama pevana je ranije u dva glasa, a to pevanje su uglavnom izvodile žene. U retkim prilikama na mobama (berbama vinograda ili komišenjima kukuruza), pri nadmetanju, pevane su i kolektivno, ali jednoglasno.
     Sem osnovne namere da se preostale očuvane pesme i poslovice otrgnu od zaborava i sačuvaju narednim pokolenjima radi ozbiljnijih proučavanja, ovo je ujedno i pokušaj da se široj javnosti prezentira jedan deo onoga što su stanovnici ovog sela godinama nadahnuto stvarali ili nadograđivali i prenosili s kolena na koleno.
     Narodne poslovice vražogrnačkog stanovništva zabeležene su u periodu od 1964. do 1984. godine. Većinu njih kazivali su: Loza Rašić (rođ. 1885), Slavka Mitić (rođ. 1913), Čedomir Krančić (rođ. 1906), Stanimir Rašković (rođ. 1910), Sava Colović (rođ. 1926), Borivoje Đurić (rođ. 1902) i Miloš Milenović (rođen 1898) godine.
     Narodne pesme su zabeležene u istom periodu kada i narodne poslovice. Pesme su kazivali: Borivoje Đurić (rođen 1902) - br. 12, Čedomir Krančić (rođen 1906) - br. 9, 11, 15; Slavka Mitić (rođena 1913) - br. 4, 5, 10, 16, 19, 21, 25, 29, i 32, Loza Rašić (1885-1964) br. 1, 2, 3, 6, 7, 8, 14, 17, 18, 20, 22, 23, 24, 26, 27, 28, 30, 31,33, 34 i 35, Sava Colović (rođen 1926) - br. 13 i 15.

Sergije Kalčić: Rasle Tikve Na Bunjištu (narodne pesme i poslovice iz Vražogrnca). 27/1987, br. 1, str. 49.

NARODNE PESME IZ VRAŽOGRNCA[uredi]

Reference[uredi]