Лоза преде белу вуну
на раскрсју на седељке,
а момче ју заговара:
„Ајде, Лозо, да спавамо!“
„Не мог’, момче, лудо младо, 5
мати ми је запретила
кад испредем тад да спавам."
Узе момче белу вуну,
белу вуну испреде је.
„Ајде, Лозо, да спавамо!“ 10
„Не мог’, момче, лудо младо,
мати ми је запретила
забрађена да не спавам."
Скиде момче каленћарку,
скиде момче разбради је. 15
„Ајде, Лозо, да спавамо!“
„Не мог', момче, лудо младо,
мати ми је запретила
обучена да не спавам."
Скиде момче њене дреје 20
скиде дреје обљуби је.
Певач, место записа и напомена
Лоза Рашић (1885-1964)
Референце
Извор
Народне песме из Вражогрнца. Забележио Сегије Калчић. 27/1987, бр. 1, стр. 50.
