Мухамед Шемзедин Хафис 3

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
III  (1861) 
Писац: Мухамед Шемсудин Хафиз, преводилац: Јован Јовановић Змај
(према Георг Фридрих Даумер, 1846, Lilie hat der Zungen Zehne)


Љиљан бели, белим грлом,
У тренутку слађаноме
Запево би песмом врлом,
Да одоле срцу своме —
Ал' на близу славуј поје,
— Медом нуди људске груди —
Љиљан цветак задрк’то је...
Не сме, не сме да с’ усуди
Већ у мирис песме дева
Што је хтео да попева.

Извор[уреди]

Јовановић, Јован Змај (1861). Источни бисер. Скупљене песме разних источних песника. стр. 17.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 116 година.