Мухамед Шемзедин Хафис 3
| ←II | III (1861) Писац: Мухамед Шемсудин Хафиз, преводилац: Јован Јовановић Змај |
IV→ |
| (према Георг Фридрих Даумер, 1846, Lilie hat der Zungen Zehne) |
Љиљан бели, белим грлом,
У тренутку слађаноме
Запево би песмом врлом,
Да одоле срцу своме —
Ал' на близу славуј поје,
— Медом нуди људске груди —
Љиљан цветак задрк’то је...
Не сме, не сме да с’ усуди
Већ у мирис песме дева
Што је хтео да попева.
Извор[уреди]
Јовановић, Јован Змај (1861). Источни бисер. Скупљене песме разних источних песника. стр. 17.
|