MOJA SUDBA
Bog nije imo čim darivat' mene:
Visinu beše poklonio boru,
A snagu beše darovao moru,
Lepotu, do tad, razgrabiše žene.
I reče Gospod: „Na cvet što ne vene,
Pesmu široku kao list na boru;
A za tvoj život ja ću uzet' moru
Dve do tri kaplje efemerne pene."
I tako, Bog je, silom svoje moći,
I svetlost dana i tamninu noći
U jedno slio. U himni, divota
I groza što je dižu svakoga dana,
U času kad se budi zora rana –
Treperi struna i mrtvog života...
