Моја судба

Моја судба Писац: Велимир Рајић

* * *

        МОЈА СУДБА

Бог није имо чим дариват' мене:
Висину беше поклонио бору,
А снагу беше даровао мору,
Лепоту, до тад, разграбише жене.

И рече Господ: „На цвет што не вене,
Песму широку као лист на бору;
А за твој живот ја ћу узет' мору
Две до три капље ефемерне пене."

И тако, Бог је, силом своје моћи,
И светлост дана и тамнину ноћи
У једно слио. У химни, дивота

И гроза што је дижу свакога дана,
У часу кад се буди зора рана –
Трепери струна и мртвог живота...

---

Извор

• Велимир Рајић: Песме и проза, Нова штампарија„Давидовић", 1908.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велимир Рајић, умро 1915, пре 109 година.