Моравички епитафи: Рашчићи
Моравички епитафи: Рашчићи су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Рашчићи (Шуме) (Општина Ивањица).
Споменик Витомиру Савићевићу (†1914) (Марина река)
- Спомен своме милом оцу
- ВИТОМИРУ САВИЋЕВИЋУ
- војнику I ч. I б. III прекоб. Пука
- који борећи се храбро
- противу непријатеља за отаџбину
- погибе на положају Главици
- 16. новембра 1914. г.
- Поживе 29. г.
- Бог да му душу прости.
Споменик Ђорђу Пивљаковићу (†19??) (Марина река)
- Спомен
- ЂОРЂУ Р. ПИВЉАКОВИЋУ
- (...)
Споменик Сретену Мињовићу (†1917) (Локве)
- Спомен своме мужу
- односно оцу поч.
- СРЕТЕНУ Ф. МИЊОВИЋУ
- поштеном грађанину
- и храбром војнику
- III чете I бат. п. пука II позиви.
- Учествова у рату од 1912. до 1917. г.
- Поживи 42. год.
- а угибе у ропству у Бечу 1917. год.
- Спомен му подижу
- супруга Достана
- брат Илија
- синови Драгомир, Драгољуб, Миливоје и Милун.
Споменик браћи Мињовић – Драгољубу (†1959) и Милуну (†1945) (Локве)
- Спомен
- ДРАГОЉУБА МИЊОВИЋА
- из Рашчића
- поживи 53. г.
- а умро 12. III. 1959. год.
- и његов брат
- МИЛУН
- рођен 1914. год.
- а умро у Н.О. војски
- 1945. год. у Чачку.
- Бог да им душу прости.
- Спомен сподиже
- из заслуге и поштовања
- оцу и стрицу Милена
- и зет Миладиновић Милорад
- из Алексинца.
Споменик Вићентију Нешовићу (†1914) (Локве)
- Спомен
- ВИЋЕНТИЈА НЕШОВИЋА
- из Рашчића
- војника чете I б. IV пука (...)
- Борио се са непријатељом
- за отаџбину
- од 1912. до 1914. г.
- Погибе на положају Црни Врх.
- Вићентије поживи 54. год
- Овај спомен подигоше
- син Живко и кћи Ангелина
- са сестрама.
Споменик Оцокољићима – Михаилу (†19??) и Милану (†1914) (Локве)
- У борби за ослобођење српства
- 1914-18 год. животе своје дадоше
- МИХАИЛО ОЦОКОЉИЋ
- (...) X п. III поз.
- заробљен у Аустријском ропству
- умро (...)
- и син му
- МИЛАН М. ОЦОКОЉИЋ
- ђак наредник
- погинуо 1914. г.
- На хумкама у туђини
- неће Српско цвеће нићи
- поручите деци нашој
- нећемо им нигда стићи.
- Поздравите отаџбину,
- пољубите родну груду,
- спомен (...) за слободу
- нек и ови знаци буду.
- Овај споменик из захвалности
- своме мужу и сину-оцу-брату
- подигоше
- супруга-мати Ангелина
- са децом Нешом, Миладином, Милуном
- и стрином Драгом.
Споменик Кости Савићевићу (†1915) (Робаје, поред старог пута Венац-Јавор)
- Спомен
- КОСТЕ САВИЋЕВИЋА
- војника из Рашчића
- Рођен 11. октобра 1893. у Рашчићима.
- Умро 8. јануара 1915. у Штипу.
- У даљени у туђини
- у туђем свету, као војник
- ја умријек у најлешнем цвету.
- Краља, отаџбину моју милу
- ја се спремах да их браним,
- да сломимо ту проклету Швапску силу.
- Клета бољка мене скоси
- и у Македонији остадоше моје кости.
- Родитељи и сродници моји мили
- са друговима многим
- вечно вамо остадосмо,
- који су судбе моје били.
- Србадијо проширена
- наше ће име у школама и песмама
- спомињати и певати.
- Овај спомен сподигоше
- ожалошћени родитељи
- Миладин и Сара са породицом.
Споменик Николи Савићевићу (†1878) (Робаје)
- Овај биљег
- показује вечну успомену
- почив.
- НИКОЛЕ САВИЋЕВИЋА
- из села Рашчића
- бившег војника II чете II батаљона
- Стојеће војске.
- Разболивши се у рату у Рашки
- и у болници умро јула 1878. год.
- у 21. години живота свог
- у најлепшем цвету младости
- и на своју превелику жалост
- родитеља и браће своје.
- Овај вечни спомен подижу
- отац Танасије, мајка Јеросима
- и његова браћа Луко и Петар.
- И писа Глишо Дмитрић из Котраже
- у 1881. год.
Крајпуташ Миловану Мињовићу (†1915) (Мињовићи)
- Спомен
- МИЛОВАНА МИЊОВИЋА
- из Рашчића
- а јединог сина Млађена Мињовића
- који поживи 19. година.
- Умро 18. фебруара 1915. год.
- као војник сталног кадра у Штипу
- а остави тужне родитеље
- да се место сина каменом тјеше
- носећи на срцу тугу и жалост
- што осташе без више порода
- а и Миловану на гроб не дођоше.
- Овај спомен подигоше му
- уцвељени родитељи
- Млађен и Станија.
Крајпуташ Вучићу Оцокољићу (†1915) (Мињовићи)
- Спомен
- ВУЧИЋА ОЦОКОЉИЋА
- из Лисе
- војника прве чете првог батаљона
- трећег пука Крушевачких трупа.
- Рођен 25. јула 1896. године.
- Умро од ратних напора
- 30. новембра 1915. године
- у вароши Елбасану у Албанији,
- у најлепше доба у младости мојој.
- Поклич отаџбине
- мене младог позва у бој
- да слободу браним
- од страних душмана
- Шваба и Мађара, Турака и Бугара.
- Млади живот дадог отаџбини својој
- а слобода сину домовини мојој.
- Весели се млада Србадио мила
- на нашим гробовима ти развијај крила.
- Збогом отац збогом мила мајко,
- збогом брате и премиле сеје
- ја остадох у далеком свету
- ђе вас више никад видјет нећу.
- Овај спомен подигоше своме поносу
- отац Драгић, мајка Петра,
- брат Радојица.
Споменик Стефану Мињовићу (†1955) (гробље)
- СТЕФАН МИЊОВИЋ
- из Рашчића
- бивши бојник треће роте
- војне гарнизоне у Крагујевцу.
- Поживи 20. год.
- умре 12. фебруара 1855. лета.
- Бог да га прости.
- Биљег оваи осече и удари му
- его отац Тодосије
- и брат Тимотије
- а начини и написа
- каменорезац Радосав Чикириз
- из села Ртију.
Споменик Миловану Крсмановићу (†1876) (гробље)
- Погину за отечество своје.
- Приђи ближе роде мили
- прочитати овај спомен
- МИЛОВАНА
- јединог сина
- Стевана КРСМАНОВИЋА
- воиника III класе из Рашчића
- које у борби (...)
- крабро борећи се
- противу Турака на Стенику
- 19. октомбра рањен
- и од исте умрое
- 16. новембра 1876. год.
- у 22. год. живота.
- Споменик подиже му
- жалосни отац Стеван.
Извор
[уреди]- Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.