Моравички епитафи: Рашчићи

Моравички епитафи: Рашчићи су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Рашчићи (Шуме) (Општина Ивањица).

Споменик Витомиру Савићевићу (†1914) (Марина река)

Спомен своме милом оцу

ВИТОМИРУ САВИЋЕВИЋУ

војнику I ч. I б. III прекоб. Пука

који борећи се храбро

противу непријатеља за отаџбину

погибе на положају Главици

16. новембра 1914. г.

Поживе 29. г.

Бог да му душу прости.

Споменик Ђорђу Пивљаковићу (†19??) (Марина река)

Спомен

ЂОРЂУ Р. ПИВЉАКОВИЋУ

(...)

Споменик Сретену Мињовићу (†1917) (Локве)

Спомен своме мужу

односно оцу поч.

СРЕТЕНУ Ф. МИЊОВИЋУ

поштеном грађанину

и храбром војнику

III чете I бат. п. пука II позиви.

Учествова у рату од 1912. до 1917. г.

Поживи 42. год.

а угибе у ропству у Бечу 1917. год.

Спомен му подижу

супруга Достана

брат Илија

синови Драгомир, Драгољуб, Миливоје и Милун.

Споменик браћи Мињовић – Драгољубу (†1959) и Милуну (†1945) (Локве)

Спомен

ДРАГОЉУБА МИЊОВИЋА

из Рашчића

поживи 53. г.

а умро 12. III. 1959. год.

и његов брат

МИЛУН

рођен 1914. год.

а умро у Н.О. војски

1945. год. у Чачку.

Бог да им душу прости.

Спомен сподиже

из заслуге и поштовања

оцу и стрицу Милена

и зет Миладиновић Милорад

из Алексинца.

Споменик Вићентију Нешовићу (†1914) (Локве)

Спомен

ВИЋЕНТИЈА НЕШОВИЋА

из Рашчића

војника чете I б. IV пука (...)

Борио се са непријатељом

за отаџбину

од 1912. до 1914. г.

Погибе на положају Црни Врх.

Вићентије поживи 54. год

Овај спомен подигоше

син Живко и кћи Ангелина

са сестрама.

Споменик Оцокољићима – Михаилу (†19??) и Милану (†1914) (Локве)

У борби за ослобођење српства

1914-18 год. животе своје дадоше

МИХАИЛО ОЦОКОЉИЋ

(...) X п. III поз.

заробљен у Аустријском ропству

умро (...)

и син му

МИЛАН М. ОЦОКОЉИЋ

ђак наредник

погинуо 1914. г.

На хумкама у туђини

неће Српско цвеће нићи

поручите деци нашој

нећемо им нигда стићи.

Поздравите отаџбину,

пољубите родну груду,

спомен (...) за слободу

нек и ови знаци буду.

Овај споменик из захвалности

своме мужу и сину-оцу-брату

подигоше

супруга-мати Ангелина

са децом Нешом, Миладином, Милуном

и стрином Драгом.

Споменик Кости Савићевићу (†1915) (Робаје, поред старог пута Венац-Јавор)

Спомен

КОСТЕ САВИЋЕВИЋА

војника из Рашчића

Рођен 11. октобра 1893. у Рашчићима.

Умро 8. јануара 1915. у Штипу.

У даљени у туђини

у туђем свету, као војник

ја умријек у најлешнем цвету.

Краља, отаџбину моју милу

ја се спремах да их браним,

да сломимо ту проклету Швапску силу.

Клета бољка мене скоси

и у Македонији остадоше моје кости.

Родитељи и сродници моји мили

са друговима многим

вечно вамо остадосмо,

који су судбе моје били.

Србадијо проширена

наше ће име у школама и песмама

спомињати и певати.

Овај спомен сподигоше

ожалошћени родитељи

Миладин и Сара са породицом.

Споменик Николи Савићевићу (†1878) (Робаје)

Овај биљег

показује вечну успомену

почив.

НИКОЛЕ САВИЋЕВИЋА

из села Рашчића

бившег војника II чете II батаљона

Стојеће војске.

Разболивши се у рату у Рашки

и у болници умро јула 1878. год.

у 21. години живота свог

у најлепшем цвету младости

и на своју превелику жалост

родитеља и браће своје.

Овај вечни спомен подижу

отац Танасије, мајка Јеросима

и његова браћа Луко и Петар.

И писа Глишо Дмитрић из Котраже

у 1881. год.

Крајпуташ Миловану Мињовићу (†1915) (Мињовићи)

Спомен

МИЛОВАНА МИЊОВИЋА

из Рашчића

а јединог сина Млађена Мињовића

који поживи 19. година.

Умро 18. фебруара 1915. год.

као војник сталног кадра у Штипу

а остави тужне родитеље

да се место сина каменом тјеше

носећи на срцу тугу и жалост

што осташе без више порода

а и Миловану на гроб не дођоше.

Овај спомен подигоше му

уцвељени родитељи

Млађен и Станија.

Крајпуташ Вучићу Оцокољићу (†1915) (Мињовићи)

Спомен

ВУЧИЋА ОЦОКОЉИЋА

из Лисе

војника прве чете првог батаљона

трећег пука Крушевачких трупа.

Рођен 25. јула 1896. године.

Умро од ратних напора

30. новембра 1915. године

у вароши Елбасану у Албанији,

у најлепше доба у младости мојој.

Поклич отаџбине

мене младог позва у бој

да слободу браним

од страних душмана

Шваба и Мађара, Турака и Бугара.

Млади живот дадог отаџбини својој

а слобода сину домовини мојој.

Весели се млада Србадио мила

на нашим гробовима ти развијај крила.

Збогом отац збогом мила мајко,

збогом брате и премиле сеје

ја остадох у далеком свету

ђе вас више никад видјет нећу.

Овај спомен подигоше своме поносу

отац Драгић, мајка Петра,

брат Радојица.

Споменик Стефану Мињовићу (†1955) (гробље)

СТЕФАН МИЊОВИЋ

из Рашчића

бивши бојник треће роте

војне гарнизоне у Крагујевцу.

Поживи 20. год.

умре 12. фебруара 1855. лета.

Бог да га прости.

Биљег оваи осече и удари му

его отац Тодосије

и брат Тимотије

а начини и написа

каменорезац Радосав Чикириз

из села Ртију.

Споменик Миловану Крсмановићу (†1876) (гробље)

Погину за отечество своје.

Приђи ближе роде мили

прочитати овај спомен

МИЛОВАНА

јединог сина

Стевана КРСМАНОВИЋА

воиника III класе из Рашчића

које у борби (...)

крабро борећи се

противу Турака на Стенику

19. октомбра рањен

и од исте умрое

16. новембра 1876. год.

у 22. год. живота.

Споменик подиже му

жалосни отац Стеван.

Извор

• Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.