Моравички епитафи: Брезова

Извор: Викизворник

Моравички епитафи: Брезова су преписи текстова уклесаних на надгробницима и кенотафима у селу Брезова (Општина Ивањица).


Споменик Стамболићима - Милану (†1913) и Цветку (†1913) (Бела црква, порта)

МИЛАН СТАМБОЛИЋ
резерни наредник водник I вода,
2. чете - I бат. 4. пука I позива
кои је поживијо 28. год.
а погибе на Штипу
18. јуна 1913.
бранећи своју отаџбину.
Покојник је бијо добар
и признат грађанин
што је и осталим
за углед и понос служијо,
по смрти остави оца, мајку,
жену и двоје нејако деце
као и осталу робину
кои га вечито жале и оплакују.
Спомен овај
свом добром
и непрежаљеном сину
подигоше отац Угрен
мајка Перка,
брат Вучић,
супруга Анђа,
син Петар
и сестре
што му мртвом венце плету
Зорка, Вида
и остала родбина.

Друга страна споменика:

Ова страна показује
ЦВЕТКО СТАМБОЛИЋ
војник IV пука, 3. позива
кои поживи 45. год.
а умре у Куманову
месеца јула 1913. г.
Покојник по смрти остави
ожалошћене брата,
жену и 5-ро деце
кои га вечито жале и оплакују.
Спомен овај подиже му
из поштовања
брат Угрен,
супруга Јевимија,
синови Богић са браћом.
Ево венца лист се зелени
фамилијо моја када умрем
ти се сети мени,
тело моје предај мајци земљи
па по овој ладној напишите стени
што будете сазнали о мени.

Трећа страна споменика:

ИВКО
од 1. године
син Милованов
умро 14. октобра 1910. год.
Спомен подиже му дјед Угрен
и мајка Анђа.
Милисав Аврамовић,
к. резац. Катићи


Споменик Велисаву Стишовићу (†1914) (Стишовићи)

Збогом оче збогом мајко
и нејаки сине
ја се спремам на далеке путе
од куда вам никад доћи нећу
код спомена упалите свећу.
ВЕЛИСАВ СТИШОВИЋ
ратник II поз. 4. пука.
У борби са Аустријанцима
у 37. години на Курјачици
славно погину 10. окт. 1914. г.
за слободу отаџбине миле.
Спомен му подигоше син Обрен,
отац Илија, мати Гвозденија,
брат Миливоје,
кћер Обренија и жена Анка.
Чујеш ли ме моје мило драго
ђе уздишем и спомен ти пишем
и за тобом горке сузе бришем.
Не могу те прежалиш млада
твој се Обрен још у тебе нада.
АНКА
рођ. 1886. год. + 1922.
РАДОЈЕ
син му од 1. г.
умро у 1909. г.


Споменик Константину Пауновићу (†1914) (Бела црква, порта)

Спомен
КОНСТАНТИНА КОЈА ПАУНОВИЋА
из Брезове,
војник 2. чете 1. бат. 4. пеш. пука I поз.
који је живио 29. г.
а погинуо 7. авг. 1914. год.
на Мачковом Камену.
Учествовао је у ратовима
од 1912. до 1914. г.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подигоше му
браћа Раденко и Бојо,
жена Андријана, кћер Дарина
и синовац Радул.


Споменик Периши Пауновићу (†1914) (Бела црква, порта)

Спомен
ПЕРИША Р. ПАУНОВИЋА
увиђенога грађанина
из села Брезове
као војник I ескадрона
II коњичког пука Цара Душана
за славу и слободу
своје миле отаџбине
славно погину у своји 34. год.
5. ?. 1914. год.
на положају више села Добрића
у Мачви.
Слава му и рајско насеље.
Спомен подижу за навек ожалошћени
брат Александар,
супруга Магда са малом кћи Олгом,
сна Николија, синовац Лука
и остала родбина.


Споменик Будимиру Пауновићу (†1914) (Бела црква, порта)

Спомен
БУДИМИРА ПАУНОВИЋА
из Брезове
увиђеног грађанина
који као војник II чете
I батаљона 4. п. пука I позива
у својој 29. год.
за славу и слободу
своје миле отаџбине
славно погину 8. 11. 1914. год.
на положају код Лазаревца.
Слава му и рајско насеље.
Спомен подиже
ожалошћени брат Александар,
синовац Лука,
снае Николија и Магда
и остала родбина.


Споменик Драгиши Пауновићу (†1916) (Бела црква, порта)

Приђи брате
не пожали труда
прочитај спомен свога друга
ДРАГИШЕ П. ПАУНОВИЋА
из Брезове
војника III-ег митраљеског оделења 4. пука
који јуначки подлеже ранама
борећи се противу проклетих Бугара
10. 9. 1916. г.
на Кајмакчалану солунском фронту,
а подлеже смрти услед тешких рана
23. 9. 1916. г.
у 21. год. свога млађ. живота.
Душу испусти у племенитој земљи
у вароши Бизерти
где ће вечито и далеко почивати
од својих родитеља,
међу својим Србима и Французима.
Није судба хтела да се врати
у загрљај својим родитељима
него нас остави да за тобом вечито тугујемо.
За увек ожалошћени и не утјешени родитељи,
отац Проко, мајка Николија,
браћа Јовић, наредник Саво, сестра Јулијана,
сна Јела, синовица Радмила и остала родбина.


Споменик Ранку Шекељићу (†1914) (Бела црква, порта)

Спомен
РАНКА Ј. ШЕКЕЉИЋА
трговачки помоћник г. Београда,
а каплар I еск. II Коњичког пука Цара Душана
кои погибе на Пожевцу
борећи се с Немцима
за Српство и отаџбину,
у своје младости 24. год.
8. ?. 1914. год.
Бог да му душу прости.
Спомен подиже
ожалошћени отац Јован,
мајка, браћа и снаје.


Споменик Стамболићима – Миловану (†1904) и Стевану (†1915) (Бела црква, порта)

Далеко од својих милих и драгих
дична младост вене
а црна земља за навек покрива мене.
МИЛОВАН М. СТАМБОЛИЋ
из Брезове
акт. наредник 4. п. пука
који у својих 32. год.
умре 5. априла 1904. г.
у Београду
и
СТЕВАН
брат му
као ратник 3-ег поз. 4. пука
и добар мајстор
у 46. г. умре у 1915. г.
Спомен овај подигоше им
оцу и стрицу Микаило
и мати Драгина
са осталом децом својом.
Изради Миленко Николић
из Добрача


Споменик Курћубићима – Димитрију (†1915) и Милоју (†1916) (Бела црква, порта)

Споменик
ДИМИТРИЈА М. КУРЋУБИЋА
из Брезове
војника II чете I бат. 4. пука 3. позива
који је умро у Ужичкој војној болници
15. II. 1915. год.
где је и сахрањен у
53. год. свог живота.
Бог да му душу прости.
Спомен подигоше
супруга Иконија ж
синови Радоје Љубиша и Бојо
и унук Петар.

Друга страна споменика:

Споменик
МИЛОЈА Д. КУРЋУБИЋА
из Брезове
војника 4. чете 3. бат. 4. пука I позива
који погибе у Европском рату
на Кајмакчалану
6. сеп. 1916. год.
у најлепшем цвету своје младости
у 23-ој год.
Остави кости у туђини
да му своји никад доћи не могу.
Бог да му душу прости.
Спомен подигоше
мајка Иконија,
браћа Радоје, Љубиша и Бојо.


Споменик Миливоју Ђелкапи (†1914) (Бела црква, порта)

Приђи брате не пожали труда
те прочитај спомен свога друга
МИЛИВОЈА Р. ЂЕЛКАПЕ
из Шареника
рез. наредника
3-ег прекобројног пука I позива
који часно и примерно живи 32. год.
а јуначки погину 1. IX. 1914. год.
на положају Пландишту
украј воде Дрине
бранећи отаџбину и народ ствој.
Слава му за навек.
Ожалошћена супруга Рајка
и мали син Радоје
и сестре Иванка и Јованка.


Крајпуташ Вујашевићима Стевану (†1914) и Сретену (†1889) (Вујашевићи, Главица)

Ој путниче мили брате
приђи овом споменику моме
и прочитај име моје
и ђе оста тело моје.
СТЕВАН ВУЈАШЕВИЋ
из Брезове
а ратник I поз. 4. Пука
који у борби са Аустријанцима
на Мачкову Камену
у 22. г. славно погину
8. 9. 1914. г.
за слободу отаџбине миле.
Спомен овај показује и
СРЕТЕНА ВУЈАШЕВИЋА
живи 35. г.
и као трговац погинуо од ајдука
у Буковима 1889. г.
Спомен сину и брату подиже
отац Мијаило и мати Стојана
и син Д. В.


Споменик Мутавџићима – Љубу (†1915) и Властимиру (†19??) (Мутавџићи)

Овај споменик показује имена
два рођена брата покој.
ЉУБА И ВЛАСТИМИРА МУТАВЏИЋА
из Брезове.
ЉУБО
као војник 2. чете I батаљона 4. пука
поживи 32. год.
а погинуо на положају Космају 1915. год.
ВЛАСТИМИР
бивши (. . .)
(текст у потпуности уништен)


Споменик Радомиру Мутавџићу (†1914) (Мутавџићи)

МУТАВЏИЋ РАДОМИР
официр Српске војске
митраљеска чета 4. пука.
Погибе 2. 9. 1914. год.
на Крупњу
бранећи своју отаџбину
у 25. години живота.
Спомен подиже синовац Милорад
са породицом.


Извор[уреди]

  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.