Моравички епитафи: Брезова
Моравички епитафи: Брезова су преписи текстова уклесаних на надгробницима и кенотафима у селу Брезова (Општина Ивањица).
Споменик Стамболићима - Милану (†1913) и Цветку (†1913) (Бела црква, порта)
- МИЛАН СТАМБОЛИЋ
- резерни наредник водник I вода,
- 2. чете - I бат. 4. пука I позива
- кои је поживијо 28. год.
- а погибе на Штипу
- 18. јуна 1913.
- бранећи своју отаџбину.
- Покојник је бијо добар
- и признат грађанин
- што је и осталим
- за углед и понос служијо,
- по смрти остави оца, мајку,
- жену и двоје нејако деце
- као и осталу робину
- кои га вечито жале и оплакују.
- Спомен овај
- свом добром
- и непрежаљеном сину
- подигоше отац Угрен
- мајка Перка,
- брат Вучић,
- супруга Анђа,
- син Петар
- и сестре
- што му мртвом венце плету
- Зорка, Вида
- и остала родбина.
Друга страна споменика:
- Ова страна показује
- ЦВЕТКО СТАМБОЛИЋ
- војник IV пука, 3. позива
- кои поживи 45. год.
- а умре у Куманову
- месеца јула 1913. г.
- Покојник по смрти остави
- ожалошћене брата,
- жену и 5-ро деце
- кои га вечито жале и оплакују.
- Спомен овај подиже му
- из поштовања
- брат Угрен,
- супруга Јевимија,
- синови Богић са браћом.
- Ево венца лист се зелени
- фамилијо моја када умрем
- ти се сети мени,
- тело моје предај мајци земљи
- па по овој ладној напишите стени
- што будете сазнали о мени.
Трећа страна споменика:
- ИВКО
- од 1. године
- син Милованов
- умро 14. октобра 1910. год.
- Спомен подиже му дјед Угрен
- и мајка Анђа.
- Милисав Аврамовић,
- к. резац. Катићи
Споменик Велисаву Стишовићу (†1914) (Стишовићи)
- Збогом оче збогом мајко
- и нејаки сине
- ја се спремам на далеке путе
- од куда вам никад доћи нећу
- код спомена упалите свећу.
- ВЕЛИСАВ СТИШОВИЋ
- ратник II поз. 4. пука.
- У борби са Аустријанцима
- у 37. години на Курјачици
- славно погину 10. окт. 1914. г.
- за слободу отаџбине миле.
- Спомен му подигоше син Обрен,
- отац Илија, мати Гвозденија,
- брат Миливоје,
- кћер Обренија и жена Анка.
- Чујеш ли ме моје мило драго
- ђе уздишем и спомен ти пишем
- и за тобом горке сузе бришем.
- Не могу те прежалиш млада
- твој се Обрен још у тебе нада.
- АНКА
- рођ. 1886. год. + 1922.
- РАДОЈЕ
- син му од 1. г.
- умро у 1909. г.
Споменик Константину Пауновићу (†1914) (Бела црква, порта)
- Спомен
- КОНСТАНТИНА КОЈА ПАУНОВИЋА
- из Брезове,
- војник 2. чете 1. бат. 4. пеш. пука I поз.
- који је живио 29. г.
- а погинуо 7. авг. 1914. год.
- на Мачковом Камену.
- Учествовао је у ратовима
- од 1912. до 1914. г.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше му
- браћа Раденко и Бојо,
- жена Андријана, кћер Дарина
- и синовац Радул.
Споменик Периши Пауновићу (†1914) (Бела црква, порта)
- Спомен
- ПЕРИША Р. ПАУНОВИЋА
- увиђенога грађанина
- из села Брезове
- као војник I ескадрона
- II коњичког пука Цара Душана
- за славу и слободу
- своје миле отаџбине
- славно погину у своји 34. год.
- 5. ?. 1914. год.
- на положају више села Добрића
- у Мачви.
- Слава му и рајско насеље.
- Спомен подижу за навек ожалошћени
- брат Александар,
- супруга Магда са малом кћи Олгом,
- сна Николија, синовац Лука
- и остала родбина.
Споменик Будимиру Пауновићу (†1914) (Бела црква, порта)
- Спомен
- БУДИМИРА ПАУНОВИЋА
- из Брезове
- увиђеног грађанина
- који као војник II чете
- I батаљона 4. п. пука I позива
- у својој 29. год.
- за славу и слободу
- своје миле отаџбине
- славно погину 8. 11. 1914. год.
- на положају код Лазаревца.
- Слава му и рајско насеље.
- Спомен подиже
- ожалошћени брат Александар,
- синовац Лука,
- снае Николија и Магда
- и остала родбина.
Споменик Драгиши Пауновићу (†1916) (Бела црква, порта)
- Приђи брате
- не пожали труда
- прочитај спомен свога друга
- ДРАГИШЕ П. ПАУНОВИЋА
- из Брезове
- војника III-ег митраљеског оделења 4. пука
- који јуначки подлеже ранама
- борећи се противу проклетих Бугара
- 10. 9. 1916. г.
- на Кајмакчалану солунском фронту,
- а подлеже смрти услед тешких рана
- 23. 9. 1916. г.
- у 21. год. свога млађ. живота.
- Душу испусти у племенитој земљи
- у вароши Бизерти
- где ће вечито и далеко почивати
- од својих родитеља,
- међу својим Србима и Французима.
- Није судба хтела да се врати
- у загрљај својим родитељима
- него нас остави да за тобом вечито тугујемо.
- За увек ожалошћени и не утјешени родитељи,
- отац Проко, мајка Николија,
- браћа Јовић, наредник Саво, сестра Јулијана,
- сна Јела, синовица Радмила и остала родбина.
Споменик Ранку Шекељићу (†1914) (Бела црква, порта)
- Спомен
- РАНКА Ј. ШЕКЕЉИЋА
- трговачки помоћник г. Београда,
- а каплар I еск. II Коњичког пука Цара Душана
- кои погибе на Пожевцу
- борећи се с Немцима
- за Српство и отаџбину,
- у своје младости 24. год.
- 8. ?. 1914. год.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подиже
- ожалошћени отац Јован,
- мајка, браћа и снаје.
Споменик Стамболићима – Миловану (†1904) и Стевану (†1915) (Бела црква, порта)
- Далеко од својих милих и драгих
- дична младост вене
- а црна земља за навек покрива мене.
- МИЛОВАН М. СТАМБОЛИЋ
- из Брезове
- акт. наредник 4. п. пука
- који у својих 32. год.
- умре 5. априла 1904. г.
- у Београду
- и
- СТЕВАН
- брат му
- као ратник 3-ег поз. 4. пука
- и добар мајстор
- у 46. г. умре у 1915. г.
- Спомен овај подигоше им
- оцу и стрицу Микаило
- и мати Драгина
- са осталом децом својом.
- Изради Миленко Николић
- из Добрача
Споменик Курћубићима – Димитрију (†1915) и Милоју (†1916) (Бела црква, порта)
- Споменик
- ДИМИТРИЈА М. КУРЋУБИЋА
- из Брезове
- војника II чете I бат. 4. пука 3. позива
- који је умро у Ужичкој војној болници
- 15. II. 1915. год.
- где је и сахрањен у
- 53. год. свог живота.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подигоше
- супруга Иконија ж
- синови Радоје Љубиша и Бојо
- и унук Петар.
Друга страна споменика:
- Споменик
- МИЛОЈА Д. КУРЋУБИЋА
- из Брезове
- војника 4. чете 3. бат. 4. пука I позива
- који погибе у Европском рату
- на Кајмакчалану
- 6. сеп. 1916. год.
- у најлепшем цвету своје младости
- у 23-ој год.
- Остави кости у туђини
- да му своји никад доћи не могу.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подигоше
- мајка Иконија,
- браћа Радоје, Љубиша и Бојо.
Споменик Миливоју Ђелкапи (†1914) (Бела црква, порта)
- Приђи брате не пожали труда
- те прочитај спомен свога друга
- МИЛИВОЈА Р. ЂЕЛКАПЕ
- из Шареника
- рез. наредника
- 3-ег прекобројног пука I позива
- који часно и примерно живи 32. год.
- а јуначки погину 1. IX. 1914. год.
- на положају Пландишту
- украј воде Дрине
- бранећи отаџбину и народ ствој.
- Слава му за навек.
- Ожалошћена супруга Рајка
- и мали син Радоје
- и сестре Иванка и Јованка.
Крајпуташ Вујашевићима Стевану (†1914) и Сретену (†1889) (Вујашевићи, Главица)
- Ој путниче мили брате
- приђи овом споменику моме
- и прочитај име моје
- и ђе оста тело моје.
- СТЕВАН ВУЈАШЕВИЋ
- из Брезове
- а ратник I поз. 4. Пука
- који у борби са Аустријанцима
- на Мачкову Камену
- у 22. г. славно погину
- 8. 9. 1914. г.
- за слободу отаџбине миле.
- Спомен овај показује и
- СРЕТЕНА ВУЈАШЕВИЋА
- живи 35. г.
- и као трговац погинуо од ајдука
- у Буковима 1889. г.
- Спомен сину и брату подиже
- отац Мијаило и мати Стојана
- и син Д. В.
Споменик Мутавџићима – Љубу (†1915) и Властимиру (†19??) (Мутавџићи)
- Овај споменик показује имена
- два рођена брата покој.
- ЉУБА И ВЛАСТИМИРА МУТАВЏИЋА
- из Брезове.
- ЉУБО
- као војник 2. чете I батаљона 4. пука
- поживи 32. год.
- а погинуо на положају Космају 1915. год.
- ВЛАСТИМИР
- бивши (. . .)
- (текст у потпуности уништен)
Споменик Радомиру Мутавџићу (†1914) (Мутавџићи)
- МУТАВЏИЋ РАДОМИР
- официр Српске војске
- митраљеска чета 4. пука.
- Погибе 2. 9. 1914. год.
- на Крупњу
- бранећи своју отаџбину
- у 25. години живота.
- Спомен подиже синовац Милорад
- са породицом.
Извор
[уреди]- Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.