Moravički epitafi: Brezova

Moravički epitafi: Brezova su prepisi tekstova uklesanih na nadgrobnicima i kenotafima u selu Brezova (Opština Ivanjica).

Spomenik Stambolićima - Milanu (†1913) i Cvetku (†1913) (Bela crkva, porta)

MILAN STAMBOLIĆ

rezerni narednik vodnik I voda,

2. čete - I bat. 4. puka I poziva

koi je poživijo 28. god.

a pogibe na Štipu

18. juna 1913.

braneći svoju otadžbinu.

Pokojnik je bijo dobar

i priznat građanin

što je i ostalim

za ugled i ponos služijo,

po smrti ostavi oca, majku,

ženu i dvoje nejako dece

kao i ostalu robinu

koi ga večito žale i oplakuju.

Spomen ovaj

svom dobrom

i neprežaljenom sinu

podigoše otac Ugren

majka Perka,

brat Vučić,

supruga Anđa,

sin Petar

i sestre

što mu mrtvom vence pletu

Zorka, Vida

i ostala rodbina.

Druga strana spomenika:

Ova strana pokazuje

CVETKO STAMBOLIĆ

vojnik IV puka, 3. poziva

koi poživi 45. god.

a umre u Kumanovu

meseca jula 1913. g.

Pokojnik po smrti ostavi

ožalošćene brata,

ženu i 5-ro dece

koi ga večito žale i oplakuju.

Spomen ovaj podiže mu

iz poštovanja

brat Ugren,

supruga Jevimija,

sinovi Bogić sa braćom.

Evo venca list se zeleni

familijo moja kada umrem

ti se seti meni,

telo moje predaj majci zemlji

pa po ovoj ladnoj napišite steni

što budete saznali o meni.

Treća strana spomenika:

IVKO

od 1. godine

sin Milovanov

umro 14. oktobra 1910. god.

Spomen podiže mu djed Ugren

i majka Anđa.

Milisav Avramović,

k. rezac. Katići

Spomenik Velisavu Stišoviću (†1914) (Stišovići)

Zbogom oče zbogom majko

i nejaki sine

ja se spremam na daleke pute

od kuda vam nikad doći neću

kod spomena upalite sveću.

VELISAV STIŠOVIĆ

ratnik II poz. 4. puka.

U borbi sa Austrijancima

u 37. godini na Kurjačici

slavno poginu 10. okt. 1914. g.

za slobodu otadžbine mile.

Spomen mu podigoše sin Obren,

otac Ilija, mati Gvozdenija,

brat Milivoje,

kćer Obrenija i žena Anka.

Čuješ li me moje milo drago

đe uzdišem i spomen ti pišem

i za tobom gorke suze brišem.

Ne mogu te prežališ mlada

tvoj se Obren još u tebe nada.

ANKA

rođ. 1886. god. + 1922.

RADOJE

sin mu od 1. g.

umro u 1909. g.

Spomenik Konstantinu Paunoviću (†1914) (Bela crkva, porta)

Spomen

KONSTANTINA KOJA PAUNOVIĆA

iz Brezove,

vojnik 2. čete 1. bat. 4. peš. puka I poz.

koji je živio 29. g.

a poginuo 7. avg. 1914. god.

na Mačkovom Kamenu.

Učestvovao je u ratovima

od 1912. do 1914. g.

Bog da mu dušu prosti.

Ovaj spomen podigoše mu

braća Radenko i Bojo,

žena Andrijana, kćer Darina

i sinovac Radul.

Spomenik Periši Paunoviću (†1914) (Bela crkva, porta)

Spomen

PERIŠA R. PAUNOVIĆA

uviđenoga građanina

iz sela Brezove

kao vojnik I eskadrona

II konjičkog puka Cara Dušana

za slavu i slobodu

svoje mile otadžbine

slavno poginu u svoji 34. god.

5. ?. 1914. god.

na položaju više sela Dobrića

u Mačvi.

Slava mu i rajsko naselje.

Spomen podižu za navek ožalošćeni

brat Aleksandar,

supruga Magda sa malom kći Olgom,

sna Nikolija, sinovac Luka

i ostala rodbina.

Spomenik Budimiru Paunoviću (†1914) (Bela crkva, porta)

Spomen

BUDIMIRA PAUNOVIĆA

iz Brezove

uviđenog građanina

koji kao vojnik II čete

I bataljona 4. p. puka I poziva

u svojoj 29. god.

za slavu i slobodu

svoje mile otadžbine

slavno poginu 8. 11. 1914. god.

na položaju kod Lazarevca.

Slava mu i rajsko naselje.

Spomen podiže

ožalošćeni brat Aleksandar,

sinovac Luka,

snae Nikolija i Magda

i ostala rodbina.

Spomenik Dragiši Paunoviću (†1916) (Bela crkva, porta)

Priđi brate

ne požali truda

pročitaj spomen svoga druga

DRAGIŠE P. PAUNOVIĆA

iz Brezove

vojnika III-eg mitraljeskog odelenja 4. puka

koji junački podleže ranama

boreći se protivu prokletih Bugara

10. 9. 1916. g.

na Kajmakčalanu solunskom frontu,

a podleže smrti usled teških rana

23. 9. 1916. g.

u 21. god. svoga mlađ. života.

Dušu ispusti u plemenitoj zemlji

u varoši Bizerti

gde će večito i daleko počivati

od svojih roditelja,

među svojim Srbima i Francuzima.

Nije sudba htela da se vrati

u zagrljaj svojim roditeljima

nego nas ostavi da za tobom večito tugujemo.

Za uvek ožalošćeni i ne utješeni roditelji,

otac Proko, majka Nikolija,

braća Jović, narednik Savo, sestra Julijana,

sna Jela, sinovica Radmila i ostala rodbina.

Spomenik Ranku Šekeljiću (†1914) (Bela crkva, porta)

Spomen

RANKA J. ŠEKELjIĆA

trgovački pomoćnik g. Beograda,

a kaplar I esk. II Konjičkog puka Cara Dušana

koi pogibe na Poževcu

boreći se s Nemcima

za Srpstvo i otadžbinu,

u svoje mladosti 24. god.

8. ?. 1914. god.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podiže

ožalošćeni otac Jovan,

majka, braća i snaje.

Spomenik Stambolićima – Milovanu (†1904) i Stevanu (†1915) (Bela crkva, porta)

Daleko od svojih milih i dragih

dična mladost vene

a crna zemlja za navek pokriva mene.

MILOVAN M. STAMBOLIĆ

iz Brezove

akt. narednik 4. p. puka

koji u svojih 32. god.

umre 5. aprila 1904. g.

u Beogradu

i

STEVAN

brat mu

kao ratnik 3-eg poz. 4. puka

i dobar majstor

u 46. g. umre u 1915. g.

Spomen ovaj podigoše im

ocu i stricu Mikailo

i mati Dragina

sa ostalom decom svojom.

Izradi Milenko Nikolić

iz Dobrača

Spomenik Kurćubićima – Dimitriju (†1915) i Miloju (†1916) (Bela crkva, porta)

Spomenik

DIMITRIJA M. KURĆUBIĆA

iz Brezove

vojnika II čete I bat. 4. puka 3. poziva

koji je umro u Užičkoj vojnoj bolnici

15. II. 1915. god.

gde je i sahranjen u

53. god. svog života.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podigoše

supruga Ikonija ž

sinovi Radoje Ljubiša i Bojo

i unuk Petar.

Druga strana spomenika:

Spomenik

MILOJA D. KURĆUBIĆA

iz Brezove

vojnika 4. čete 3. bat. 4. puka I poziva

koji pogibe u Evropskom ratu

na Kajmakčalanu

6. sep. 1916. god.

u najlepšem cvetu svoje mladosti

u 23-oj god.

Ostavi kosti u tuđini

da mu svoji nikad doći ne mogu.

Bog da mu dušu prosti.

Spomen podigoše

majka Ikonija,

braća Radoje, Ljubiša i Bojo.

Spomenik Milivoju Đelkapi (†1914) (Bela crkva, porta)

Priđi brate ne požali truda

te pročitaj spomen svoga druga

MILIVOJA R. ĐELKAPE

iz Šarenika

rez. narednika

3-eg prekobrojnog puka I poziva

koji časno i primerno živi 32. god.

a junački poginu 1. IX. 1914. god.

na položaju Plandištu

ukraj vode Drine

braneći otadžbinu i narod stvoj.

Slava mu za navek.

Ožalošćena supruga Rajka

i mali sin Radoje

i sestre Ivanka i Jovanka.

Krajputaš Vujaševićima Stevanu (†1914) i Sretenu (†1889) (Vujaševići, Glavica)

Oj putniče mili brate

priđi ovom spomeniku mome

i pročitaj ime moje

i đe osta telo moje.

STEVAN VUJAŠEVIĆ

iz Brezove

a ratnik I poz. 4. Puka

koji u borbi sa Austrijancima

na Mačkovu Kamenu

u 22. g. slavno poginu

8. 9. 1914. g.

za slobodu otadžbine mile.

Spomen ovaj pokazuje i

SRETENA VUJAŠEVIĆA

živi 35. g.

i kao trgovac poginuo od ajduka

u Bukovima 1889. g.

Spomen sinu i bratu podiže

otac Mijailo i mati Stojana

i sin D. V.

Spomenik Mutavdžićima – Ljubu (†1915) i Vlastimiru (†19??) (Mutavdžići)

Ovaj spomenik pokazuje imena

dva rođena brata pokoj.

LjUBA I VLASTIMIRA MUTAVDžIĆA

iz Brezove.

LjUBO

kao vojnik 2. čete I bataljona 4. puka

poživi 32. god.

a poginuo na položaju Kosmaju 1915. god.

VLASTIMIR

bivši (. . .)

(tekst u potpunosti uništen)

Spomenik Radomiru Mutavdžiću (†1914) (Mutavdžići)

MUTAVDžIĆ RADOMIR

oficir Srpske vojske

mitraljeska četa 4. puka.

Pogibe 2. 9. 1914. god.

na Krupnju

braneći svoju otadžbinu

u 25. godini života.

Spomen podiže sinovac Milorad

sa porodicom.

Izvor

• Radivojević Dragutin M, Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši, „Litopapir” Čačak, 1995.