Монографија Врбаске бановине (Кумарић) 1

Извор: Викизворник

МАТКО КУМАРИЋ - МОНОГРАФИЈА ВРБАСКЕ БАНОВИНЕ

предговор, садржај, 2. глава


Геолошка формација и границe


Геолошко је формирање Врбаске бановине многоструко: њен је терен саставан од разних геолошких група, почев од архајске, која се истиче уз обалу реке Саве. - Састављена је од микашиста, филита итд. и на концу од хабитуса једнаких у другим архајским крајевима Европе. Неки геолози мисле да је та формација настала услед једне јаче метармофозе млађих палеозојских слојева. Овој групи припада средњобосански брдски систем који се пружа до Јајца.

Друга група припада палеозојској формацији. У овој групи постоје на терену Врбаске бановине две млађе наслаге: карбон и перн, али углавном предвладава карбонска наслага.

Палеозоик се распростире почев од Врнограча кроз сву Босну у млађим талозима раздвојеним планинама на које се довезују неке голети формиране поред шкриљца од кристалних кречњака и кварцових порфира. Голети код Језера и Кључа чине наставак средњобосанских шкриљачких планина.

Карбонски и пермски слојеви налазе се више на северу, између Приједора и Санског Моста, и формирани су од пешчара а мањим делом од шкриљца и кречњака. Палеозојске планине у овом крају су богате жељезном рудачом (Љубија).

Мезозоик долази након палеозоика, а састоји се од једне масе разнобојних, већим делом црвених и зелених шкриљаца и пешчара, али и од лапорастих и оолитских кречњака тзв. верфенских слојева. Око Гламоча, Грахова, Петровца, Цазина и Кладуше доминирају доломити, који у дубини од неколико стотина метара обухватају средњи и горњи тријас.

Кредна формација такође је раширена, нарочито у средњој Босни (планине Врандук, Влашић и већи део планина уздуж Врбаса северно од Јајца па до Бања Луке), а и у западној Босни: у планинама Грмеч, Осјеченици и Срнетици.

Неозојска група слојева формирала се изнад креде и обухвата терцијарну и квартарну формацију. Еоцен се налази у кречњацима, а мање у флишу (шкриљац и пешчара). Овај развој доминира у систему од Зворника до Костајнице и истиче се у зони Мајевице и Козаре где се налазе лежишта коксова угља.

Код Добоја и Грачанице налазе се велике масе нумулита и литотамнијских кречњака који се искоришћују у индустријској фабрикацији (фабрика соде у Лукавцу).

Тзв. врбаски део Босне као и сва остала Босна била је олигоцено, а већим делом и миоцено копно ишарано многим плитким језерима у којима су се сталожиле толике лакустринске масе и у којима се нагомилао биљни материјал, а затим и слојеви угља. То угљено богатство нарочито је велико око Теслића, Котор-Вароши, Бање Луке и у Љешњанима (срез Бос. Новски).

По свршетку олигоцена продрло је из тзв. паномске депресије у Босну миоценско море и заузело зону око Добоја и Бос. Новог. На осталу територију није продрла паномска депресија и зато на том делу територије и налазимо језерске котлине испуњене масом језерског талога и угљеног материјала.

Изнад ових слојева распростире се плиоцен од Добоја до северо-западно од Теслића, а састоји се највише од конгломерата а садржи и јаке слојеве лигнита.

Завршетак велике природне геолошке манифестације чини тзв. квартар чија се геолошка формација састоји од шљунка често стврднутог у конгломерат, иловаче, леса и седре, нарочито код Јајца. Има шљунака, гласијалног порекла из квартарне дилувијалне формације. У речним долинама и котлинама поља налазе се врло често читаве дилувијалне и алувијалне терасе, већином испрекидане и без строгог геолошког континуитета што се приписује последњој неједнакој денудацији Босне. Алувијал је најмлађи геолошки период терена Врбаске бановине.

Та интересантна геолошка разноликост на какву се ретко где наилази, нарочито је упадљива у самом граду Јајцу који почива на три формације: јужни избојци на палезоику, гребени уз Врбас на триасу, тврђавни брежуљак на терцијалном слоју, док се један део зграда индустрије за електрину налази на квартерном сигастом вапну.

Границе:
Границе Врбаске бановине одређене су чланом 83 Устава Краљевине Југославије. По том Закону Врбаска бановина граничи се: од северо-источне границе среза Двор (ј. з. од Костајнице) реком Уном до њеног утока у Саву, затим реком Савом до границе између срезова: Дервента и Грачаница, до реке Босне до села Долца. Одакле иде југо-западном границом среза Маглај до тромеђе срезова: Тешањ, Маглај и Жепче. Од ове тачке границе иде северном границом срезова: Жепче, Зеница и Травник до планине Влашић; одакле граница иде преко коте 1466 источном падином Лесине (од к. 1433), к. 1507, Јелић к. 1192, к. 1018, к. 1139, Обренова к. 1157, па преко Радање планине (к. 1366) и Игралишта к. 1085) излази на Раковце (к. 1217). Овде граница иде између села: Подринци и Султановићи, затим између села: Гмићи и Гумна на Осоју (к. 888) и даље гребеном преко: Шуљаге (к. 1533), Демировца (к. 1724) и Црног Врха (к. 1403) на М. Виторог (к. 1748). Од Виторога граница иде источном југо-западном границом Гламочког среза до спрам к. 1136 на планини Старетини; одакле пресеца у западном делу Ливањско Поње и на Троглав (к. 1913) избија на југо-западну границу среза Ливно и иде њоме до на Велики Бат (к. 1851). Даље граница иде јужном и западном границом среза Бос. Петровац до тромеђе срезова: Доњи Лапац, Книн и Бос. Петровац. Одавде до северо-источне границе среза Двор (ј. з. од Костајнице) граница иде означеном гранином Савске бановине.

Према томе, Врбаска бановина ограничена је: са севера и запада Савском бановином, са југа Приморском, а са истока Дринском бановином.