Monografija Vrbaske banovine (Kumarić) 1

MATKO KUMARIĆ - MONOGRAFIJA VRBASKE BANOVINE

Geološka formacija i granice

Geološko je formiranje Vrbaske banovine mnogostruko: njen je teren sastavan od raznih geoloških grupa, počev od arhajske, koja se ističe uz obalu reke Save. - Sastavljena je od mikašista, filita itd. i na koncu od habitusa jednakih u drugim arhajskim krajevima Evrope. Neki geolozi misle da je ta formacija nastala usled jedne jače metarmofoze mlađih paleozojskih slojeva. Ovoj grupi pripada srednjobosanski brdski sistem koji se pruža do Jajca.

Druga grupa pripada paleozojskoj formaciji. U ovoj grupi postoje na terenu Vrbaske banovine dve mlađe naslage: karbon i pern, ali uglavnom predvladava karbonska naslaga.

Paleozoik se rasprostire počev od Vrnograča kroz svu Bosnu u mlađim talozima razdvojenim planinama na koje se dovezuju neke goleti formirane pored škriljca od kristalnih krečnjaka i kvarcovih porfira. Goleti kod Jezera i Ključa čine nastavak srednjobosanskih škriljačkih planina.

Karbonski i permski slojevi nalaze se više na severu, između Prijedora i Sanskog Mosta, i formirani su od peščara a manjim delom od škriljca i krečnjaka. Paleozojske planine u ovom kraju su bogate željeznom rudačom (Ljubija).

Mezozoik dolazi nakon paleozoika, a sastoji se od jedne mase raznobojnih, većim delom crvenih i zelenih škriljaca i peščara, ali i od laporastih i oolitskih krečnjaka tzv. verfenskih slojeva. Oko Glamoča, Grahova, Petrovca, Cazina i Kladuše dominiraju dolomiti, koji u dubini od nekoliko stotina metara obuhvataju srednji i gornji trijas.

Kredna formacija takođe je raširena, naročito u srednjoj Bosni (planine Vranduk, Vlašić i veći deo planina uzduž Vrbasa severno od Jajca pa do Banja Luke), a i u zapadnoj Bosni: u planinama Grmeč, Osječenici i Srnetici.

Neozojska grupa slojeva formirala se iznad krede i obuhvata tercijarnu i kvartarnu formaciju. Eocen se nalazi u krečnjacima, a manje u flišu (škriljac i peščara). Ovaj razvoj dominira u sistemu od Zvornika do Kostajnice i ističe se u zoni Majevice i Kozare gde se nalaze ležišta koksova uglja.

Kod Doboja i Gračanice nalaze se velike mase numulita i litotamnijskih krečnjaka koji se iskorišćuju u industrijskoj fabrikaciji (fabrika sode u Lukavcu).

Tzv. vrbaski deo Bosne kao i sva ostala Bosna bila je oligoceno, a većim delom i mioceno kopno išarano mnogim plitkim jezerima u kojima su se staložile tolike lakustrinske mase i u kojima se nagomilao biljni materijal, a zatim i slojevi uglja. To ugljeno bogatstvo naročito je veliko oko Teslića, Kotor-Varoši, Banje Luke i u Lješnjanima (srez Bos. Novski).

Po svršetku oligocena prodrlo je iz tzv. panomske depresije u Bosnu miocensko more i zauzelo zonu oko Doboja i Bos. Novog. Na ostalu teritoriju nije prodrla panomska depresija i zato na tom delu teritorije i nalazimo jezerske kotline ispunjene masom jezerskog taloga i ugljenog materijala.

Iznad ovih slojeva rasprostire se pliocen od Doboja do severo-zapadno od Teslića, a sastoji se najviše od konglomerata a sadrži i jake slojeve lignita.

Završetak velike prirodne geološke manifestacije čini tzv. kvartar čija se geološka formacija sastoji od šljunka često stvrdnutog u konglomerat, ilovače, lesa i sedre, naročito kod Jajca. Ima šljunaka, glasijalnog porekla iz kvartarne diluvijalne formacije. U rečnim dolinama i kotlinama polja nalaze se vrlo često čitave diluvijalne i aluvijalne terase, većinom isprekidane i bez strogog geološkog kontinuiteta što se pripisuje poslednjoj nejednakoj denudaciji Bosne. Aluvijal je najmlađi geološki period terena Vrbaske banovine.

Ta interesantna geološka raznolikost na kakvu se retko gde nailazi, naročito je upadljiva u samom gradu Jajcu koji počiva na tri formacije: južni izbojci na palezoiku, grebeni uz Vrbas na triasu, tvrđavni brežuljak na tercijalnom sloju, dok se jedan deo zgrada industrije za elektrinu nalazi na kvarternom sigastom vapnu.

Granice:
Granice Vrbaske banovine određene su članom 83 Ustava Kraljevine Jugoslavije. Po tom Zakonu Vrbaska banovina graniči se: od severo-istočne granice sreza Dvor (j. z. od Kostajnice) rekom Unom do njenog utoka u Savu, zatim rekom Savom do granice između srezova: Derventa i Gračanica, do reke Bosne do sela Dolca. Odakle ide jugo-zapadnom granicom sreza Maglaj do tromeđe srezova: Tešanj, Maglaj i Žepče. Od ove tačke granice ide severnom granicom srezova: Žepče, Zenica i Travnik do planine Vlašić; odakle granica ide preko kote 1466 istočnom padinom Lesine (od k. 1433), k. 1507, Jelić k. 1192, k. 1018, k. 1139, Obrenova k. 1157, pa preko Radanje planine (k. 1366) i Igrališta k. 1085) izlazi na Rakovce (k. 1217). Ovde granica ide između sela: Podrinci i Sultanovići, zatim između sela: Gmići i Gumna na Osoju (k. 888) i dalje grebenom preko: Šuljage (k. 1533), Demirovca (k. 1724) i Crnog Vrha (k. 1403) na M. Vitorog (k. 1748). Od Vitoroga granica ide istočnom jugo-zapadnom granicom Glamočkog sreza do spram k. 1136 na planini Staretini; odakle preseca u zapadnom delu Livanjsko Ponje i na Troglav (k. 1913) izbija na jugo-zapadnu granicu sreza Livno i ide njome do na Veliki Bat (k. 1851). Dalje granica ide južnom i zapadnom granicom sreza Bos. Petrovac do tromeđe srezova: Donji Lapac, Knin i Bos. Petrovac. Odavde do severo-istočne granice sreza Dvor (j. z. od Kostajnice) granica ide označenom graninom Savske banovine.

Prema tome, Vrbaska banovina ograničena je: sa severa i zapada Savskom banovinom, sa juga Primorskom, a sa istoka Drinskom banovinom.

Put Banja Luka-Jajce
Rudnik Ljubija
Štrbački bukovi
Vodopad kod Teslića