Молитва (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Молитва
Писац: Милета Јакшић





        
МОЛИТВА

Настало тихо вече. На цветна равна поља
Из даљног етира тихо спушта се црни мрак,
И хлад се шири свуда, мирисна дише доља,
И сунце уморно тоне и румен губи се зрак.

И попац песму пева у росној зеленој трави
Младићу дахну и трену широки цео свет;
И шева песмом дивно Господа Бога слави,
И у шумарку густом мирише нежан цвет.

И пастир с веселом песмом несташна стада гони,
Из фруле милоглисне излеће песме рој,
С куле сеоске тихо вечерње звоно звони!
Да спреми души свакој и мир и преспокој.

Ја чујем звуке тихе кроз румен сутон како
Промичу тихо, тајно у светски неизмер,
На души нежној младој тихано и полако
Вечерње звоно шкрину молитве смерне двер:

„О Боже народа српског подај му доста моћи
Да крепак и снажан буде сред ових тешких јада!

                                      ***

И гласак смерно хуји сред тавне тихе ноћи,
Блеђани месец сија и нежна роса пада.



Извор[уреди]

  • „Молитва“, Јавор, год. XIX, бр. 1, 5. јануар 1892. године, стр. 7–8.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.