MOLITVA
Nastalo tiho veče. Na cvetna ravna polja
Iz daljnog etira tiho spušta se crni mrak,
I hlad se širi svuda, mirisna diše dolja,
I sunce umorno tone i rumen gubi se zrak.
I popac pesmu peva u rosnoj zelenoj travi
Mladiću dahnu i trenu široki ceo svet;
I ševa pesmom divno Gospoda Boga slavi,
I u šumarku gustom miriše nežan cvet.
I pastir s veselom pesmom nestašna stada goni,
Iz frule miloglisne izleće pesme roj,
S kule seoske tiho večernje zvono zvoni!
Da spremi duši svakoj i mir i prespokoj.
Ja čujem zvuke tihe kroz rumen suton kako
Promiču tiho, tajno u svetski neizmer,
Na duši nežnoj mladoj tihano i polako
Večernje zvono škrinu molitve smerne dver:
„O Bože naroda srpskog podaj mu dosta moći
Da krepak i snažan bude sred ovih teških jada!
***
I glasak smerno huji sred tavne tihe noći,
Bleđani mesec sija i nežna rosa pada.
