Molitva (Mileta Jakšić)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Molitva
Pisac: Mileta Jakšić





        
MOLITVA

Nastalo tiho veče. Na cvetna ravna polja
Iz daljnog etira tiho spušta se crni mrak,
I hlad se širi svuda, mirisna diše dolja,
I sunce umorno tone i rumen gubi se zrak.

I popac pesmu peva u rosnoj zelenoj travi
Mladiću dahnu i trenu široki ceo svet;
I ševa pesmom divno Gospoda Boga slavi,
I u šumarku gustom miriše nežan cvet.

I pastir s veselom pesmom nestašna stada goni,
Iz frule miloglisne izleće pesme roj,
S kule seoske tiho večernje zvono zvoni!
Da spremi duši svakoj i mir i prespokoj.

Ja čujem zvuke tihe kroz rumen suton kako
Promiču tiho, tajno u svetski neizmer,
Na duši nežnoj mladoj tihano i polako
Večernje zvono škrinu molitve smerne dver:

„O Bože naroda srpskog podaj mu dosta moći
Da krepak i snažan bude sred ovih teških jada!

                                      ***

I glasak smerno huji sred tavne tihe noći,
Bleđani mesec sija i nežna rosa pada.



Izvor[uredi]

  • „Molitva“, Javor, god. XIX, br. 1, 5. januar 1892. godine, str. 7–8.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 85 godina.