МОЛИТВА
Настало тихо вече. На цветна равна поља
Из даљног етира тихо спушта се црни мрак,
И хлад се шири свуда, мирисна дише доља,
И сунце уморно тоне и румен губи се зрак.
И попац песму пева у росној зеленој трави
Младићу дахну и трену широки цео свет;
И шева песмом дивно Господа Бога слави,
И у шумарку густом мирише нежан цвет.
И пастир с веселом песмом несташна стада гони,
Из фруле милоглисне излеће песме рој,
С куле сеоске тихо вечерње звоно звони!
Да спреми души свакој и мир и преспокој.
Ја чујем звуке тихе кроз румен сутон како
Промичу тихо, тајно у светски неизмер,
На души нежној младој тихано и полако
Вечерње звоно шкрину молитве смерне двер:
„О Боже народа српског подај му доста моћи
Да крепак и снажан буде сред ових тешких јада!
***
И гласак смерно хуји сред тавне тихе ноћи,
Блеђани месец сија и нежна роса пада.
