Молитва (Алексеј Толстој)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Молитва ((Я задремал, главу понуря...))  (1858) 
Писац: Алексеј Константинович Толстој, преводилац: Стојан Новаковић


Задрем’о сам, поник’о сам главом,
Сад и не знам старих својих сила;
О господе, дај живота, буре —
Моја душа у сан се завила!

Пусти, нека врх мене прохуји
Громом силним твог призива јека,
У прах развеј нерад и стајање,
Спали рђу од покоја мека!

Јесте! пробуђен погледаћу у те,
Чућу ријеч, која мене кара,
Ка’ камен ћу од чекића тешка
Планут’ и ја огњем скритог жара!

Извор[уреди]

1865. Вила. Година прва, број 12, стр. 154-155.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 107 година.