Молитва (Алексеј Толстој)
| Молитва ((Я задремал, главу понуря...)) (1858) Писац: Алексеј Константинович Толстој, преводилац: Стојан Новаковић |
Задрем’о сам, поник’о сам главом,
Сад и не знам старих својих сила;
О господе, дај живота, буре —
Моја душа у сан се завила!
Пусти, нека врх мене прохуји
Громом силним твог призива јека,
У прах развеј нерад и стајање,
Спали рђу од покоја мека!
Јесте! пробуђен погледаћу у те,
Чућу ријеч, која мене кара,
Ка’ камен ћу од чекића тешка
Планут’ и ја огњем скритог жара!
Извор
[уреди]1865. Вила. Година прва, број 12, стр. 154-155.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 109 година.
|