Molitva (Aleksej Tolstoj)
| Molitva ((Я задремал, главу понуря...)) (1858) Pisac: Aleksej Konstantinovič Tolstoj, prevodilac: Stojan Novaković |
Zadrem’o sam, ponik’o sam glavom,
Sad i ne znam starih svojih sila;
O gospode, daj života, bure —
Moja duša u san se zavila!
Pusti, neka vrh mene prohuji
Gromom silnim tvog priziva jeka,
U prah razvej nerad i stajanje,
Spali rđu od pokoja meka!
Jeste! probuđen pogledaću u te,
Čuću riječ, koja mene kara,
Ka’ kamen ću od čekića teška
Planut’ i ja ognjem skritog žara!
Izvor
[uredi]1865. Vila. Godina prva, broj 12, str. 154-155.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stojan Novaković, umro 1915, pre 109 godina.
|