Младост Доситија Обрадовића/24
| ◄ ТРЕЋА ПОЈАВА | ЧЕТВРТА ПОЈАВА | ПЕТА ПОЈАВА ► |
ЧЕТВРТА ПОЈАВА
ДОСИТИЈЕ и пређашњи
ДОСИТИЈЕ (истрчи пред пушку):
Не на њега.... на мене пуцај. Он је невин.... ја сам крив....
СМИЉА (дотрчи и баци му се о врат):
Димитрије!
ДОСИТИЈЕ:
Смиљо!
ВАСИЛИЈЕ:
Боже, помози овим несрећницима!
СМИЉА (опазив Доситијеве хаљине, отргне се од њега):
Шта учини, да од бога нађеш?!....
ДОСИТИЈЕ:
Не питај ме, Смиљо!... Сада, када сам чуо да ме љубиш, када окусих небеског блаженства, када бејах најсрећнији на свету — сада ми ваља од тебе на век се растати!....
СМИЉА:
Ах, боже!.... Ах, боже!
ДОСИТИЈЕ:
Смиљо, сестро моја, опрости несрећном брату твоме; опрости ми јер ја нисам крив но судба моја!... Судба ми не даде окусити трајућег блаженства што га љубав пружа, јер је са мном друкчије наредила.... Бејах с тобом, љубљен од тебе и љубећи те, а не знадох да ме љубиш, да те љубим.... Опросги и заборави ме.... Сети се мајчине клетве.... сети се и мене несрећника.... Твоја смрт и моја би била. Буди милостива и опрости.
ШУМАР:
Не праштам ти, ни једна веро црна!
(Натегне пушку.)
СМИЉА (баци се између њих):
Не, не, отац; не треба на невинима грехе кајати, јер би бог материн грех на кћери осветио!... (Окрене се Доситију.) Димитрије брате, ја ти праштам. Бог је тако хтео, јер ти је бољу судбу приправио, него што би је са мном делио.... Збогом, буди срећан и заборави ме.... (Оцу.) Хајде, отац, па купи веселе сватове, невеста је спремна! (Падне му на груди и пође с њим.)
ШУМАР:
Добро дете моје!
ДОСИТИЈЕ (за њом):
Смиљо!
СМИЉА (маше руком):
Збогом, буди срећан и заборави ме. (Оде с оцем.)
ДОСИТИЈЕ (падне Василију на груди).
ПАДА ЗАВЕСА