Mladost Dositija Obradovića/24
| ◄ TREĆA POJAVA | ČETVRTA POJAVA | PETA POJAVA ► |
ČETVRTA POJAVA
DOSITIJE i pređašnji
DOSITIJE (istrči pred pušku):
Ne na njega.... na mene pucaj. On je nevin.... ja sam kriv....
SMILjA (dotrči i baci mu se o vrat):
Dimitrije!
DOSITIJE:
Smiljo!
VASILIJE:
Bože, pomozi ovim nesrećnicima!
SMILjA (opaziv Dositijeve haljine, otrgne se od njega):
Šta učini, da od boga nađeš?!....
DOSITIJE:
Ne pitaj me, Smiljo!... Sada, kada sam čuo da me ljubiš, kada okusih nebeskog blaženstva, kada bejah najsrećniji na svetu — sada mi valja od tebe na vek se rastati!....
SMILjA:
Ah, bože!.... Ah, bože!
DOSITIJE:
Smiljo, sestro moja, oprosti nesrećnom bratu tvome; oprosti mi jer ja nisam kriv no sudba moja!... Sudba mi ne dade okusiti trajućeg blaženstva što ga ljubav pruža, jer je sa mnom drukčije naredila.... Bejah s tobom, ljubljen od tebe i ljubeći te, a ne znadoh da me ljubiš, da te ljubim.... Oprosgi i zaboravi me.... Seti se majčine kletve.... seti se i mene nesrećnika.... Tvoja smrt i moja bi bila. Budi milostiva i oprosti.
ŠUMAR:
Ne praštam ti, ni jedna vero crna!
(Nategne pušku.)
SMILjA (baci se između njih):
Ne, ne, otac; ne treba na nevinima grehe kajati, jer bi bog materin greh na kćeri osvetio!... (Okrene se Dositiju.) Dimitrije brate, ja ti praštam. Bog je tako hteo, jer ti je bolju sudbu pripravio, nego što bi je sa mnom delio.... Zbogom, budi srećan i zaboravi me.... (Ocu.) Hajde, otac, pa kupi vesele svatove, nevesta je spremna! (Padne mu na grudi i pođe s njim.)
ŠUMAR:
Dobro dete moje!
DOSITIJE (za njom):
Smiljo!
SMILjA (maše rukom):
Zbogom, budi srećan i zaboravi me. (Ode s ocem.)
DOSITIJE (padne Vasiliju na grudi).
PADA ZAVESA