Мисао (Милутин Бојић)

Извор: Викизворник
Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Мисао
Писац: Милутин Бојић



Мисао



Она ће доћи у сјају и смела,

Велика, горда и божански строга,

Донеће нови позив новог дела,

Сатанску снагу и милошту Бога.


И ти си тако дошла без предзнака

И тихо мреже обмотала плаве,

Кô у дан свети пламенога зрака,

Уз песму лудо просањане јаве.


И носиће ме кроз просторе вечне,

Проучићемо сунца и маглине,

Облаке мрке, траг путање

И разумети химну Величине.


Најзад ће кô ти, ненадно утећи

Да више никад не јави се ником;

Вечност ће над њом опело изрећи.

Умреће мирно, непраћена виком.


А ти кад одеш, још увек ћу чути

Реч твоје крви, и мирис твог Хоћу

Испуниће ми сваки дамар пути,

Кад модра магла разастре се ноћу.


Знаћу да мноме крв твоја се пљуска

Пуна сребрног и сунчаног ткања.

Тај свет, за кога нема растојања,

Где сва је прошлост једна пруга уска,


Подсмеваће се богу очајања.


1914

Извори[уреди]

  • Сабрана дела Милутина Бојића, Књига прва - Поезија, Народна књига 1978., страна 64, 65.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.