Misao (Milutin Bojić)
| Misao Pisac: Milutin Bojić |
Ona će doći u sjaju i smela,
Velika, gorda i božanski stroga,
Doneće novi poziv novog dela,
Satansku snagu i miloštu Boga.
I ti si tako došla bez predznaka
I tiho mreže obmotala plave,
Kô u dan sveti plamenoga zraka,
Uz pesmu ludo prosanjane jave.
I nosiće me kroz prostore večne,
Proučićemo sunca i magline,
Oblake mrke, trag putanje
I razumeti himnu Veličine.
Najzad će kô ti, nenadno uteći
Da više nikad ne javi se nikom;
Večnost će nad njom opelo izreći.
Umreće mirno, nepraćena vikom.
A ti kad odeš, još uvek ću čuti
Reč tvoje krvi, i miris tvog Hoću
Ispuniće mi svaki damar puti,
Kad modra magla razastre se noću.
Znaću da mnome krv tvoja se pljuska
Puna srebrnog i sunčanog tkanja.
Taj svet, za koga nema rastojanja,
Gde sva je prošlost jedna pruga uska,
Podsmevaće se bogu očajanja.
1914
Izvori[uredi]
- Sabrana dela Milutina Bojića, Knjiga prva - Poezija, Narodna knjiga 1978., strana 64, 65.
|