Милош Обилић (Јован Суботић)/6
| ←Пети призор | Милош Обилић (Јован Суботић) Писац: Јован Суботић ПРВИ ПРИЗОР |
Други призор→ |
ДРУГИ ЧИН
ПРВИ ПРИЗОР
Дворана у двору цара Лазара.
Царица Милица, Мара Бранковићева, Вукосава Обилићева.
ЦАРИЦА МИЛИЦА:
Рат са Турци пред врати нам стоји;
Гласник им је већем у Крушевцу.
Што доноси, то се јоште не зна,
Ал’ сигурно рат ће хтети, ако
И буде о миру говорио.
Из те ваше свађе могла би се
Грдна за нас родити несрећа.
Зато дајте једна другој руку.
Загрлите се и пољубите се,
Ал’ и срцем не само устима.
ВУКОСАВА:
Хоћу мајко! Ево, сестро руке!
(Пружи јој руку.)
МАРА (заустеже се).
ЦАРИЦА МИЛИЦА:
Маро!
МАРА (даде руку Вукосави, али јој се види, да то чини само на реч материну).
ВУКОСАВА (рашири руке):
А сад да се загрлимо!
Ко зна опет кад ћемо састат’ се,
И какво нас може наћи време!
(Загрли топло Мару.)
МАРА (пригрли хладно Вукосаву).
ЦАРИЦА МИЛИЦА:
А мужеве измирите саме:
Знам да сваку свој ће послушати.
ВУКОСАВА:
О, мој Милош већ све је опростио.
МАРА:
Има л’ овде ко што праштат’, то је
Вук Бранковић; бар ја тако судим!
ЦАРИЦА МИЛИЦА:
Добро дакле, нека он опрости!
МАРА:
Учиниће, кад ти тако желиш!
ЦАРИЦА МИЛИЦА:
И тако је ствар свршена. Оцу
О том ништа казати нећемо.
А ни другом не казујте ником.
Нек’ се не зна као да га и није
Што б’ ваљало да никад и не би.
Сад хајдемо. Бранковић ће одмах
Доћи амо са турским гласником;
А ви ход’те, па се оправите
И заједно по граду прођите
Да вас људи виде и не верују
Ако штогод како и прочују.
(Оду.)
|