Miloš Obilić (Jovan Subotić)/6
| ←Peti prizor | Miloš Obilić (Jovan Subotić) Pisac: Jovan Subotić PRVI PRIZOR |
Drugi prizor→ |
DRUGI ČIN
PRVI PRIZOR
Dvorana u dvoru cara Lazara.
Carica Milica, Mara Brankovićeva, Vukosava Obilićeva.
CARICA MILICA:
Rat sa Turci pred vrati nam stoji;
Glasnik im je većem u Kruševcu.
Što donosi, to se jošte ne zna,
Al’ sigurno rat će hteti, ako
I bude o miru govorio.
Iz te vaše svađe mogla bi se
Grdna za nas roditi nesreća.
Zato dajte jedna drugoj ruku.
Zagrlite se i poljubite se,
Al’ i srcem ne samo ustima.
VUKOSAVA:
Hoću majko! Evo, sestro ruke!
(Pruži joj ruku.)
MARA (zausteže se).
CARICA MILICA:
Maro!
MARA (dade ruku Vukosavi, ali joj se vidi, da to čini samo na reč materinu).
VUKOSAVA (raširi ruke):
A sad da se zagrlimo!
Ko zna opet kad ćemo sastat’ se,
I kakvo nas može naći vreme!
(Zagrli toplo Maru.)
MARA (prigrli hladno Vukosavu).
CARICA MILICA:
A muževe izmirite same:
Znam da svaku svoj će poslušati.
VUKOSAVA:
O, moj Miloš već sve je oprostio.
MARA:
Ima l’ ovde ko što praštat’, to je
Vuk Branković; bar ja tako sudim!
CARICA MILICA:
Dobro dakle, neka on oprosti!
MARA:
Učiniće, kad ti tako želiš!
CARICA MILICA:
I tako je stvar svršena. Ocu
O tom ništa kazati nećemo.
A ni drugom ne kazujte nikom.
Nek’ se ne zna kao da ga i nije
Što b’ valjalo da nikad i ne bi.
Sad hajdemo. Branković će odmah
Doći amo sa turskim glasnikom;
A vi hod’te, pa se opravite
I zajedno po gradu prođite
Da vas ljudi vide i ne veruju
Ako štogod kako i pročuju.
(Odu.)
|