Милош Обилић (Јован Суботић)/42
| ←Пети призор | Милош Обилић (Јован Суботић) Писац: Јован Суботић ШЕСТИ ПРИЗОР |
Седми призор→ |
ШЕСТИ ПРИЗОР
Са десне стране укаже се у коридору Високи Стеван водећи болну Вукосаву.
МАРА (кад их спази):
Вукосава! Ох како је болна?
Како бедна! И опет како срећна!
Данас сутра Бог ће је послати
Чисту и јасну к сјајноме супругу.
А људ’ма ће сјати кроз векове
Као слика најлепше љубави!
ВУКОСАВА (идући са братом коридором):
Саран’те ме на пољу Косову
Крај мог мужа, крај мога Милоша.
ВИСОКИ СТЕВАН:
Ал’ немој све о том говорити.
Ти си млада, ти ћеш оздравити.
ВУКОСАВА:
Ја ћу умрети... ја ћу скоро умрети!
Вукосава не може... Обилићка
Не сме таквог преживит’ супруга!
Него учини, што сам те молила.
(Оду коридором.)
МАРА (пође напред и гледи за њима):
Не имадох срца приступит’ јој!
(Ступи узбуђена напред.)
Моја дивља, моја грешна охолост
Сву ту ужасну изроди несрећу,
Пак предера и њено нежно срце!
(Кршећи руке.)
Боже! Боже! Куда ће ми душа.
|