Miloš Obilić (Jovan Subotić)/42

Miloš Obilić (Jovan Subotić)
Pisac: Jovan Subotić
ŠESTI PRIZOR

ŠESTI PRIZOR
Sa desne strane ukaže se u koridoru Visoki Stevan vodeći bolnu Vukosavu.

MARA (kad ih spazi):
Vukosava! Oh kako je bolna?
Kako bedna! I opet kako srećna!
Danas sutra Bog će je poslati
Čistu i jasnu k sjajnome suprugu.
A ljud’ma će sjati kroz vekove
Kao slika najlepše ljubavi!
VUKOSAVA (idući sa bratom koridorom):
Saran’te me na polju Kosovu
Kraj mog muža, kraj moga Miloša.
VISOKI STEVAN:
Al’ nemoj sve o tom govoriti.
Ti si mlada, ti ćeš ozdraviti.
VUKOSAVA:
Ja ću umreti... ja ću skoro umreti!
Vukosava ne može... Obilićka
Ne sme takvog preživit’ supruga!
Nego učini, što sam te molila.
(Odu koridorom.)
MARA (pođe napred i gledi za njima):
Ne imadoh srca pristupit’ joj!
(Stupi uzbuđena napred.)
Moja divlja, moja grešna oholost
Svu tu užasnu izrodi nesreću,
Pak predera i njeno nežno srce!
(Kršeći ruke.)
Bože! Bože! Kuda će mi duša.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.