Miloš Obilić (Jovan Subotić)/42
| ←Peti prizor | Miloš Obilić (Jovan Subotić) Pisac: Jovan Subotić ŠESTI PRIZOR |
Sedmi prizor→ |
ŠESTI PRIZOR
Sa desne strane ukaže se u koridoru Visoki Stevan vodeći bolnu Vukosavu.
MARA (kad ih spazi):
Vukosava! Oh kako je bolna?
Kako bedna! I opet kako srećna!
Danas sutra Bog će je poslati
Čistu i jasnu k sjajnome suprugu.
A ljud’ma će sjati kroz vekove
Kao slika najlepše ljubavi!
VUKOSAVA (idući sa bratom koridorom):
Saran’te me na polju Kosovu
Kraj mog muža, kraj moga Miloša.
VISOKI STEVAN:
Al’ nemoj sve o tom govoriti.
Ti si mlada, ti ćeš ozdraviti.
VUKOSAVA:
Ja ću umreti... ja ću skoro umreti!
Vukosava ne može... Obilićka
Ne sme takvog preživit’ supruga!
Nego učini, što sam te molila.
(Odu koridorom.)
MARA (pođe napred i gledi za njima):
Ne imadoh srca pristupit’ joj!
(Stupi uzbuđena napred.)
Moja divlja, moja grešna oholost
Svu tu užasnu izrodi nesreću,
Pak predera i njeno nežno srce!
(Kršeći ruke.)
Bože! Bože! Kuda će mi duša.
|