Милош Обилић (Јован Суботић)/20
| ←Пети призор | Милош Обилић (Јован Суботић) Писац: Јован Суботић ШЕСТИ ПРИЗОР |
Седми призор→ |
ШЕСТИ ПРИЗОР
Два момка дођу. Док овај призор траје, чује се свирка, која здравице прати, те начас замњи, начас заћути.
ПРВИ МОМАК:
Гледај брже да овде спремимо.
Цар ће таки са господом доћи
Да на хладу рујно пију вино.
(У шатору весеље.)
ДРУГИ МОМАК:
Сва господа јако су весела,
Само цару чело не ведри се.
ПРВИ МОМАК:
Ти не гледај цара ни господе,
Већ ти гледај те стол тај постави.
Онај столац за цара намести.
Тако! А сад овај златни пехар
На тај исти стол за њега метни.
Сигурно ће цар кому напити
Кад нам рече тај пехар изнети.
(Оде на страну, и изнесе други стол.)
ДРУГИ МОМАК (гледећи пехар):
Благо цару, кад му може бити
Да оваким наздравља пехаром.
(У шатору смех.)
ПРВИ МОМАК:
Благо теби кад ти бити може,
Кад напија да му га наливаш.
Сад јошт тамо један стол намести
Да се нађе места за свакога.
(Чује се, да у шатору устају.)
ДРУГИ МОМАК (изнесе стол и метне га на место.)
ПРВИ МОМАК:
Је л’ готово све: ето долазе.
ДРУГИ МОМАК (који је међутим столице наместио):
Како видиш: све је већ у реду.
Што ко усхте моћи ће имати.
Хоће л’ сести ето му столица,
Хоће л’ ходат’ ето му простора,
Хоће л’ пити ето му купица,
Хоће л’ спават’ ето му травице;
Дође л’ кому воља запевати
Може пустит’ глас из свега грла,
Рачи л’ му се у небо гледати
Ето му је пукло пред очима,
Може у њега до зоре зијати.
(Из шатора се дишпут приближује.)
ПРВИ МОМАК:
Дође л’ воља коме кога тући
Приправна му твоја леђа стоје.
|