Miloš Obilić (Jovan Subotić)/20
| ←Peti prizor | Miloš Obilić (Jovan Subotić) Pisac: Jovan Subotić ŠESTI PRIZOR |
Sedmi prizor→ |
ŠESTI PRIZOR
Dva momka dođu. Dok ovaj prizor traje, čuje se svirka, koja zdravice prati, te načas zamnji, načas zaćuti.
PRVI MOMAK:
Gledaj brže da ovde spremimo.
Car će taki sa gospodom doći
Da na hladu rujno piju vino.
(U šatoru veselje.)
DRUGI MOMAK:
Sva gospoda jako su vesela,
Samo caru čelo ne vedri se.
PRVI MOMAK:
Ti ne gledaj cara ni gospode,
Već ti gledaj te stol taj postavi.
Onaj stolac za cara namesti.
Tako! A sad ovaj zlatni pehar
Na taj isti stol za njega metni.
Sigurno će car komu napiti
Kad nam reče taj pehar izneti.
(Ode na stranu, i iznese drugi stol.)
DRUGI MOMAK (gledeći pehar):
Blago caru, kad mu može biti
Da ovakim nazdravlja peharom.
(U šatoru smeh.)
PRVI MOMAK:
Blago tebi kad ti biti može,
Kad napija da mu ga nalivaš.
Sad jošt tamo jedan stol namesti
Da se nađe mesta za svakoga.
(Čuje se, da u šatoru ustaju.)
DRUGI MOMAK (iznese stol i metne ga na mesto.)
PRVI MOMAK:
Je l’ gotovo sve: eto dolaze.
DRUGI MOMAK (koji je međutim stolice namestio):
Kako vidiš: sve je već u redu.
Što ko ushte moći će imati.
Hoće l’ sesti eto mu stolica,
Hoće l’ hodat’ eto mu prostora,
Hoće l’ piti eto mu kupica,
Hoće l’ spavat’ eto mu travice;
Dođe l’ komu volja zapevati
Može pustit’ glas iz svega grla,
Rači l’ mu se u nebo gledati
Eto mu je puklo pred očima,
Može u njega do zore zijati.
(Iz šatora se dišput približuje.)
PRVI MOMAK:
Dođe l’ volja kome koga tući
Pripravna mu tvoja leđa stoje.
|