Милош Обилић/8

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

8
◄   7 Дејство прво 1   ►

8.
 
ПОСЛАНИК и пређашњи

ЛАЗАР (величанствено): Послушај, Мухамедове вере почитатељу, који од Мурата долазиш данак од нас изискивати. Скровишта су нам исцрпљена и зато пла¬ћати не можемо; људи су нам ослабили и не могу у туђу земљу упуштати се. Него ево (пружи му мач обнажени): ово је дар, који се Мурату поднети може! Иди и кажи му да Србин само ковачу, који оружје гради, на овој земљи плаћа, а другом никоме! И ако Мурат жели пријатељства, нек' се прође платежног
данка, који читави народ срамоти; нек' прави независими сојуз утврди, и никога бољег нити вернијег пријатеља од Србина имати неће.
ПОСЛАНИК: Ваша је намера дубока и ово се на погибел Србаља клони, јер се с мачем ништа не може определити него рат.
ЛАЗАР: Иди, иди, однеси наш одговор, а све буре гледаћемо да с постојанством дочекамо.
ПОСЛАНИК (се поклони и отиде).
ЛАЗАР (својима): Дакле збачено је иго насилног непријатеља, и чрез кога него чрез вас, избрани кринови отечества! Какви ће се благослови на вас излевати, кад по мирном пољу благодарна пастирка и невино пастирче умиљате гласе развојавати почне! (Милошу). Особито ти, дико шчастљиве Србије, каквом ће радостју твоје срце играти, кад тобом осрећену Србију миром и покојем искићену видиш! Искрене твоје прси, за благост и благородно величество скројене, сваке злобе и злураде зависти чисте, кадре ће бити из самог чувства венце себи оплести. Прими још напред малу награду за твој полезан отечеству совет. (Извади једну од злата сковану челенку). Ово нека буде знак чистог твога и искреног срца, који ти овде пред свом господом дајем. Никаква завист не заслепљава око љихово, но с радостју читам речи, које су у њиховом срцу написане: „Милош је достојан велике награде". Дакле ево ти, штите пернати благословене Србије! Достојан си да се син мој назовеш; достојан си да огледало отсчествољубија будеш: носи овај свештсни дар! А ви, великодушни отечества синови, будитс учасници данашње моје радости, купите ми војску поздрављајући храброга Милоша, и далеко глас радости и весеља прострите!
МИЛОШ (падне на колена).
ЛАЗАР (му придева челенку): Сви сердари (у глас вичу). Да живи кнез Лазар! да живи Милош!

(Завеса падне)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.