Miloš Obilić/8
8.
POSLANIK i pređašnji
LAZAR (veličanstveno): Poslušaj, Muhamedove vere počitatelju, koji od Murata dolaziš danak od nas iziskivati. Skrovišta su nam iscrpljena i zato pla¬ćati ne možemo; ljudi su nam oslabili i ne mogu u tuđu zemlju upuštati se. Nego evo (pruži mu mač obnaženi): ovo je dar, koji se Muratu podneti može! Idi i kaži mu da Srbin samo kovaču, koji oružje gradi, na ovoj zemlji plaća, a drugom nikome! I ako Murat želi prijateljstva, nek' se prođe platežnog
danka, koji čitavi narod sramoti; nek' pravi nezavisimi sojuz utvrdi, i nikoga boljeg niti vernijeg prijatelja od Srbina imati neće.
POSLANIK: Vaša je namera duboka i ovo se na pogibel Srbalja kloni, jer se s mačem ništa ne može opredeliti nego rat.
LAZAR: Idi, idi, odnesi naš odgovor, a sve bure gledaćemo da s postojanstvom dočekamo.
POSLANIK (se pokloni i otide).
LAZAR (svojima): Dakle zbačeno je igo nasilnog neprijatelja, i črez koga nego črez vas, izbrani krinovi otečestva! Kakvi će se blagoslovi na vas izlevati, kad po mirnom polju blagodarna pastirka i nevino pastirče umiljate glase razvojavati počne! (Milošu). Osobito ti, diko ščastljive Srbije, kakvom će radostju tvoje srce igrati, kad tobom osrećenu Srbiju mirom i pokojem iskićenu vidiš! Iskrene tvoje prsi, za blagost i blagorodno veličestvo skrojene, svake zlobe i zlurade zavisti čiste, kadre će biti iz samog čuvstva vence sebi oplesti. Primi još napred malu nagradu za tvoj polezan otečestvu sovet. (Izvadi jednu od zlata skovanu čelenku). Ovo neka bude znak čistog tvoga i iskrenog srca, koji ti ovde pred svom gospodom dajem. Nikakva zavist ne zaslepljava oko ljihovo, no s radostju čitam reči, koje su u njihovom srcu napisane: „Miloš je dostojan velike nagrade". Dakle evo ti, štite pernati blagoslovene Srbije! Dostojan si da se sin moj nazoveš; dostojan si da ogledalo otsčestvoljubija budeš: nosi ovaj sveštsni dar! A vi, velikodušni otečestva sinovi, budits učasnici današnje moje radosti, kupite mi vojsku pozdravljajući hrabroga Miloša, i daleko glas radosti i veselja prostrite!
MILOŠ (padne na kolena).
LAZAR (mu prideva čelenku): Svi serdari (u glas viču). Da živi knez Lazar! da živi Miloš!
(Zavesa padne)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|