Милош Обилић/12
4.
(Пространа пољана)
ПРВА и ТРЕЋА авет са противних страна дођу
(Грмљавина)
ПРВА АВЕТ: Међу муњом, међу громом,
Састају се сестре с хором,
Напуњене ретким чудом,
Нечувеном новином.
ТРЕЋА АВЕТ: Труд и мука посестрима
Радост сеје међу њима.
Задовољство носи свима
А покорност царици.
ПРВА АВЕТ: Сестрице, где си била?
ТРЕЋА АВЕТ: Село сам без ватре упалила. А шта си ти учинила?
ПРВА АВЕТ: Ја сам буну без рата подигла. Где год дођох, свуда ме примише, као да сам им из рода. Сваки се моли да у огледало завири и да му шта види изјасним. „Ти ћеш бити ово, ти ћеш бити оно" свакоме је уво голицало, ал' „да мораш још и нске теготе побсдити" мало их збуни, но с отим их још крепче учини. Сад син на оца устане, брат на брата ђипи, сна против свекрве скочи, мати с кћерју ренује, кћи матери завиди. Ха, ха! Све је метеж, све је буна. Нека их, семе им се утрло! То они и желе.
Варати се, пропадати,
То сви желе људи,
И са лоше прелазити
Још на горе ћуди.
ТРЕЋА АВЕТ: Варати се, пропадати,
То сви желе људи,
И са лоше прелазити
Још на горе ћуди.
ПРВА АВЕТ: Где си, друго, шта оклсваш,
Зашт' на време не долазиш,
Скупа радост не уживаш
И весеље с нама делиш?
|