Miloš Obilić/12
4.
(Prostrana poljana)
PRVA i TREĆA avet sa protivnih strana dođu
(Grmljavina)
PRVA AVET: Među munjom, među gromom,
Sastaju se sestre s horom,
Napunjene retkim čudom,
Nečuvenom novinom.
TREĆA AVET: Trud i muka posestrima
Radost seje među njima.
Zadovoljstvo nosi svima
A pokornost carici.
PRVA AVET: Sestrice, gde si bila?
TREĆA AVET: Selo sam bez vatre upalila. A šta si ti učinila?
PRVA AVET: Ja sam bunu bez rata podigla. Gde god dođoh, svuda me primiše, kao da sam im iz roda. Svaki se moli da u ogledalo zaviri i da mu šta vidi izjasnim. „Ti ćeš biti ovo, ti ćeš biti ono" svakome je uvo golicalo, al' „da moraš još i nske tegote pobsditi" malo ih zbuni, no s otim ih još krepče učini. Sad sin na oca ustane, brat na brata đipi, sna protiv svekrve skoči, mati s kćerju renuje, kći materi zavidi. Ha, ha! Sve je metež, sve je buna. Neka ih, seme im se utrlo! To oni i žele.
Varati se, propadati,
To svi žele ljudi,
I sa loše prelaziti
Još na gore ćudi.
TREĆA AVET: Varati se, propadati,
To svi žele ljudi,
I sa loše prelaziti
Još na gore ćudi.
PRVA AVET: Gde si, drugo, šta oklsvaš,
Zašt' na vreme ne dolaziš,
Skupa radost ne uživaš
I veselje s nama deliš?
|